Наша књижевност

сно. богомилске. трагове у овој пе-

= еми. =

микрокозма“

Др Шебо Слијепчевић у огледу Одраз живота у „Лучи доказује да се „уча микрокозма“ и њена философија могу ехватити као одјеж збивања у оној Тори за време Ерегошево и пре њега.

Др МШеро Шоћ у чланку Мосвета „Горског вијенца“ доказује, на основу рукописа ове посвете који се чува у Српекој академији наука, да пртице у посвети не означују испуштена места него су знак за предах или паузу ко ји је Његош примио у обинај од С. Милутиновића.

Урор: Меонић у расправи Бран-_

Ко ЕУ Радичевић и Јован Илић даје податке о њиховом школовању у гимназији, о зајед-

· ничком студирању у Бечу, о Бран-

" штвено-историским

ковом бављењу у Београду и з8брави Бранкових песама У Срби-= ји. Нарочито су занимљиви подаци о њиховом понашању у години 18480] и слизкностима и раз= ликама у њиховој поезији.

Овај „Зборник радова“ заврша= "ва студија дра Живомира Мгладе-

новића Лаза Костић усрпској дипломатској елужби- која приказује Костићево

бављење У Петрограду тде је од.

· Књижевност

1880 четири месеца био "секретар посланства, а веко време и замењивао посланика. У том послу Костић је дошао у сукоб са послаником Милосавом Шротићем који га је неправедно оптужис за проне-

_ веру. Писац приписује Костићеве

невоље интригама његових политИчЧКИих противника, напредњака.

У „Зборнику“ налази се и дванаест слика које доприносе разу-

"мевању текстова. Лепо штампан м-

добро уређен, овај „Зборник“ и о--

премом и садржином истиче се међу

досадашњим издавњита Академи те се надамо да ће у даљим свескама бити још бољи. Пожелети је да у њему поред расправа и чланака са

комплетним научним апаратом бу-

де У довољном броју и књижевних

"огледа, те да поред научника буду

заступљени и књижевнити Засад,

'оеим Слијенпчевићева, БЂурићева и

Ковачевићева огледа све је остало

"расправа и студија; то није за осу-

ду, али би „Зборник“ свакако до=

_био кад би поред 'разновресности

тема, којима се одликује, постао разноврснији и стилом и методом. Сви су чрилози снабдевени кра-

_ УАША РЕЧЕ

У јесен прошле године појавио се први број „Наше речи“, часо=

_писа за науку и културу који из=

лаје Народна омладина филозоср= скога факултета у Београду, а пре

"неки дан изишао је и други број.

Часопис ће излазити четири пута тодишње,

У уводној речи уредништво јав= ља да у овом часопису студенти филозофскот факултета желе да изразе своју књижевну и културну. делатност „у садашњим дру= условима, Условима изградње социјализма“ и да „наставе борбене традиције које наш Универзитет и факултет имају у стварању _ наше културе“. На њему ће сарађивати само студенти, али часопис неће

народне

ћим изводима на страним језицима. са: елити само културни живот

факултета него ће помагати и усмеравати ка свему што води „пуном развитку нашег народног студента који ће сутра изграђивати вашу нову социјалистичку култуРу“. Дакле, једном речи, покретачи имају амбицију да уређују један прави часопис који ће се од осталих разликовати тиме што ће га уређивати студенти и у њему штисати само студенти.

У прошлости београдски студенти покушали су у три маха да издају озбиљније часописе, рачунајући ту и „Младу културу“ пред други светски рат.

Јотт 1881 „Побратилмство“, Ђачка дружина на „Великој школи, по-