Наша књижевност

204 -

(Шјеема о

на неким местима квари иначе

шриличан у тисак.

Најзад, помињући препеве Ран- -

ке Кујићеве из“ Томаса Худа лија (Облак) мило нам је што можемо изразити своје задовојство- Ови су препеви једно изненађење::- Кујићева влада са= свим сигурно вештином вереификације и препевавања; она постиже да њени препеви дају утисак непосредности и неусиљености, те се читају као оригинали. Наро-

"чито нам се чини успео Шелијев

Облак с

"Наш закључак је да „Наша реч“ добро претставља наше студенте филозофекога факултета. Број из ове године је одређенији, усавршенији него из проштле, птто значи

да се његови уредници и сарадни-

"у модерном

кошуљи) и Ше-_

мало ·

Књижевност

пи труде и напредују. Једино бисмо им замерили збот чланка О универзалној негацији енглеском, не зато што би био лош или испод нивоа часописа; напротив, чланак је брижљиво рађена расправа из лингвистике, али су његова материја и излагање сасвим специјал= ни, стручни, те чланак може пра=

"тити и њиме се користити само

врло узак круг зналаца. Због тота овакве чланке треба објављивати у научним лингвистичким листовима, а не у „Нашој речи“ која има други Каратор и другу намену. – Пожелели бисмо, сем тота, и богатију хронику, најверније огледало проблема који интересују наше студенте. и народну. омладину.

Ч. Б.

ЈОШ ЈЕДНОМ О ПРЕВОДУ ГОТФРИДА КЕЛЕРА :

О р Бошку Петровићу

У „Књижевности“ бр. 5—6, мај=

Јун 1951, стр. 655—669, реаговао је · Бошко Петровић на моју критику

његовог превода приповедака Гот=

5 фрида Келера „Ромео и Јулија на

селу“ и „Наопако употребљена љубавна . писма“ („Књижевногт“ бр. #/51 стр. 102—104). Остављајући на страну његово потцењивање мота знања немачког и српскот језика. осврнућу се само на конкретне замерке моме „осврту“ и на покушаје Петровића да оправда. 'свој начин превођења.

Основне замерке које сам учинио преводиоцу јесу: да у њего-

-"вом преводу има мутних, незгодно

стилизованих реченица и нетачно преведених места, да се понегде

држао ропски немачког текста, да.

је местимично ковао, без потребе, нове речи и употребљавао неке врло ретке, За то сам навео неких 17 примера, не исцрпљујући, наравно, све што би се овом преводу мотло замерити, 5 Џетровић се осврнуо свега на седам мојих замерки, покушавајући да их оповргне. Да је чак у томе и 70:00, — а видећемо колико је

успео = осталих десет замерака, које Петровић — тако бисмо бар мотли _ закључити = прећутно признаје, оправдавало: би моју критику. Са задовољетвом констатујем да. је Џетровић у свом „осврту“ боље протумачио нека спорна места из Келерових приповедака него у свом преводу. То је и био један од

_ циљева моје критике — да пот-

стакнем преводиоце да се савесни-. је удубу у текст оригинала, да проналазе тачан смисао и да га што леште и верније преносе на наш

_ језик, Чак је на једном месту Пе"тровић посредно признао да је о-

правдана моја замерка његовој стилизацији (на месту где се очисује туча стараца): За узврату, ја ћу њему шризнати да је његово тумачење тога заиста компли-= кованог места тачније него моје.

__Али његов превод тога места ипазе ·

остаје рђав и, без оригинала, односно без овако ошштирног тумачења, неразумљив. На другим мести= ма Петровић, и када тачно проту=

_ мачи оригинал, ипак упорно поку-

шава да оправда свој превод. Отуд