Наша књижевност

Белешке

у његовом осврту позивање на реч= нике, тражење специјалних зна· чења и реченичких конструкција, које њему у полемици могу да нпослуже, а занемаривање баш онога што се односи на спорна места у Келеровом тексту.

Тако Шетровић у основи тачно.

- тумачи Келеров израз- Уешоедећте (не ме сећепде, као пето наводи Петровић) Егауее — пошто се одбапе непотребна и понешто емешна анализирања појма „пространо-узано,- дугачко-малено“ = да то значи дугачак „талас земље“. Па зашто није остао при томе, него упорно доказује да је он ту добро употребио израз „дугачка греда“. Код речи „греда“ Вук заиста бележи и локално значење у Срему: „У води или риту дуж сухе земље; дте Запдађанк“. Петровић додаје: „Ко-

лико ми је познато, друге речи.

ни нема“. Међутим сам Вук на истом месту додаје: „Види пруд“ А код речи пруд бележи и-то значење. Али да је Петровић употребио и познатију реч пруд, опет му превод не би био тачан. Јер Келер не описује ни сремску „тре= ду“, која значи: пешчани слој, наслага, брег у реци или риту. Мретпоставља се да је таква „греда“ бар са три стране омеђена водом или ритом. Келеров „талас земље“ је ораница, која се „губи у плодној равници“. То је брег, хум, омалено брдо изнад реке (а не у реци), Нисе! — како каже Келер на другом месту када описује пецаче: „Да је Манцу неко. пре дванаест година, док је на добрим

коњима орао на брегу више

реке, рекао да ће и он једнога дана отићи у друштво ових чудних светаца...“ 86). Далеко је то дакле од „греде“, па и од сремске.

Петровић се, по мом миштљењу, · насукао још на једну греду — овот

пута на нашу књижевну, „брвно“

— преводећи Келеров: опис примитивног сеоског моста на коме су „22 сукобила два старца: „.два помахнитала човека... ступише на узано, заљуљано од њихових корака, брвно, пограбише један другог...“ У ту се тучу умешаше и зихова деца и „нела група поче +

би синетдоху

(превод Шетровића, стр.

205 -

се немирно носити тамо-амо..“ (стр.

38 и 39). Џа да су били акробати,

ово четворо не би се могло одр-= жати, при тако бесној тучи, на јед= ном „брвну“! Код Келера се меЂутим та туча догађа на уском мосту (Вгиске), који има и неку ограду. У истом опису туче Џетровић је још једном покутпао да буде сликовитији од самог Келера. Келер каже: »Рагег магеп Фе јипреп- Гешке, зјећ тећг 2лу!5ећеп Фе АПеп зсћјеБела, за Фећје Вегшћтипр · рекоштеп,.« а ЏШетровић то преводи (и поноси се тиме): У том се мла-

дић и девојка, све више подмеБа се под старце, приљубише једно уз друго...“ „Израз оподмећући се“ -нико овде неће схватити буквално.., нето у оном блиском метафоричном значењу.“ — брани се Шетровић. А зашто да га не схватимо буквално, кад ћемо се тада бер слатко насмејати! Ако га схватимо „метафорично“, мораћемо прилично напрезати мозак да створимо себи јасну слику. И Келер је овде могао да употре(„брвно“ _ место мост“) у првом случају и метафору у другом („подмећући“се под...“ место „гурајући се међу... Али то

: није учинио, свакако зато што је

осетио да би такве фигуре, на овом месту, биле прилично натегнуте, замрачивале би смисао и изазивале комичне ефекте тамо где им није место.

Метровић и иначе воли „стико= вито“ изражавање. Тако он упорно остаје при томе да „рибе пецају“, место:. „загризају мамац“ „Та се реч тако говори на све стране

— пише Џетровић —, тако употре-

бљава у стручној (рибарекој) литератури, ша је тако бележи и Рјечник Југославенске зкадемије (који је, и не само на њу, реаговао још у своје време брзо)“. Верујем да се тако говори понегде у рибарском жаргону, али то није примљено у књижевни језик А колико је то Џетровићево „на све стране“, видећемо из Рјечника Јутославенске академије, где је на то значење „реатовано“ од речи до речи: „Нашао се и пример: Кад риба гриска меку, онда