Наша књижевност
Кидање И ______ - _ 315
= У Јерезуг — зачуди се Марко.
— Јест, јест, упишеш се у Јерезу код адвоката Риловића и добијеш посла.
= Па што ниси пошаог — упита Марко.
_ — Срамота је, брате, иако не знам куд ћу. Кад би се могло. потајно, упишеш се, па послије некако изврдашт. Али не може се.
— А ти сим к мени онако. потајно дошао... —- наруга се Марко, = у рану зору, да те нико не види.
— Нисам ја то због себе... — збуни се Мартин.
— Него због котга2 | -
— Због тебе, Марко. Мислим, можда ће теби. тако милије_ бити. Да ти нико не замјери у руднику.
Марко се замисли. Он је знао да директор понекад и враћа такве као Мартин, јер је директор знао да искуша оне који се кају, и они су често били најбољи његови радници. Али је Марко хтио још мало да се наслађује и да Мартин буде њему што више захвалан.
=— Тешко ће то бити, — рекао је = Ти си директора 1 много увриједио. — — Увриједио сам, — признаде Мартин, | — - увриједуио свог
господа бога; ; =
— Видјећемо, — устаде Марко.
— Реци добру- ријеч, по богу брате, — заклињаше МАРИН — твоја ће се чути.
— Видјећемо, — понови Марко двосмислено и пође. — Ја сад идем на рудник, да видим неке послове, па ћу видјети. ЛА ти, причекај мало овдје, па послије изиђи из куће.
"И надгледник оде а Мартин Тарле остаде крај отњиштта, вурећи у жар на огњишту који'се полако гасио. -
( је 55 Рександа ЊЕГУШ
(Одломак) ЕШ Е | А 5