Наша књижевност

510

Нел, — коју је Дикенс, претерујући при сликању својих личности како у добру тако и у злу, снабдео свим могућим врлинама без и једне мане, —- на крају романа умире, после претрпљених патњи и напора; без икакве кривице и грешке, још пре но што је могла да ступи у живот, а умире и њен дед. Према томе баш за тај роман се не може рећи да га је Дикенс тако завршио да би

олакшао _ варење својих читалаца. _ (Предговор, стр. 15:

„Њему је писање било средство за живот и он је зато пригибао главу пред жељама многобројне публике“ а та публика није веслела да јој трагични крај јунака поквари пробаву и наведе је на сувише тешка размишљања.“)

Преводилац Михаило Ђорђевић |

је дело превео вешто и течно, највећим делом успешно, те се да: пријатно читати. Спретно је користис народни језик у репродукцији. понеких доста тешких Дикенсових

обрта. Понека места у тексту су ме-.

ђутим остала необјашњена, иако се

то лако могло учинити примедбом под текстом. На страни 41 прича се како је „г. Суивелер, пошто нас је почастио неколико пута понављаним милозвучним уверавањима да му је срце у шкотским горама... ударио опет у прозу. Ту је требало напоменути да се овде мисли на рециховање познате Бернсове песме. Му

Неат, 35 етапа, чији први стих

гласи: Му Неаге 45 1п "Бвоћана, ту Неат| 15 пој ћете (Моје је срце у планини, моје ерце није овде). —

"У почетку 88: главе каже се: „Како

ток ове приче захтева да се отприлике на овоме месту упознамо с извесним појединостима које стоје -у вези с домаћим газдовањем г. Сампсона Браса и како нема изгледа да ће нам се указати погоднија прилика за тај циљ, историчар узима за

__ руку пријатељски расположеног чи- · _ таоца, па — педигавши се у ваздух

и "парајући га већом брзином него

што су Дон Клеофас Лендро Џере“

Замбуло и његов извршилац инкви-

__ зиционих налога икад путовали у

друштву. кроз ту пријатну сферу, спушта се с њим на Бивис Маркс.“

Цела ова- реченица и цело. Дикенсово поређење остају читаоцу нејасни, јер не знају о чему се ради и које

ЕСУЛЕКО. штанске личности што их Ди-

кенс ту спомиње. Дикенс ту чини алузију на прву главу Лесажова ро-

Књижевност

мана Хр оми Даба, где се- при-

ча како је Ден Клеофас Леандро Пе-

рез Замбуло (тако гласи то име, правилно исписано), студент у Алкали, био једне ноћи нападнут али га |

спасе особа која му се претстави

као Азмодеј назван Хроми Даба.. Он са њим прелеће изнад града, ко-

јем приликом је Азмодеј својом ве-

штином уклањао кровове са кућа, и

задивљеном студенту 'откривао и испричао све појединости ноћних збивања и тајне појединих становника. -

Желели бисмо да знамо, где је преводилац нашао податак на стр. 32, где се уз реченицу: „Кит пође... смејуби се грохотом као Стентор“

налази примедба: |) Стентори = стари легендарни јунаци, учесници у. Тројанском рату, познати са ~ бвог ·

громког гласа“ кад ми знамо дау митској историји. постоји само један (Стентор а не више њих и да је то

_ лично име једног Брка који је. уче-ствовао у Тројанском рату и чији

је глас имао јачину педесеторице других“ (1. 5, 789; а по схолиону уз поме М би то један Трачанин или Аркађанин који се такмичио са Хермесом у гласном викању и при томе погинуо). = Енглеско дуго а пре-

"водилац транскрибује као еи, на при-

мер: Друри Лећн (Рпшу Гапе, стр. 18), госпођа Џеин (Јапе, стр. 94). При том се претпоставља, да се еи изговара уједно, као дуг дифтонг.

Међутим, у нашем језику не постоји

дифтонг еи; у речима у којима се налази та група гласова, оба ге гласа изговарају одвојене (на пр. сеиз,

· сепрати, кеиф), те је стога требало

боље та два слова везати полукружном линијом или циркумфлек= сом изнад њих, па и писање једнога е са дужином изнад њега била би мања грешка, јер се оно и слабије чује. Сећамо се како је пре рата

критикован у једном часопису и проф. Ердељановић, што је име чу-.

веног енглеског научника Ујг Јатез .

(4. · Егахета и сувише прециозно

· транскрибовао као Фрејзер.

Најзад још једна принципијелна

- напомена. Увек се у нас истицала

потреба употребе правилног књи-

_ жевног језика при "штампању СВИХ

публикација. Поготову се тај захтев намеће као безуслован код предузећа чија, су издања намењена великим делом смладини, код које бес-

прекорно владање својим језиком