Наша књижевност

тарску и Румелију до Царитрада. никола Јуришић и Бенедикт Ку"рипешић могли су се на целом путу споразумевати с Јужним Сло= венима, јер су знали наш језик. Одмах. по повратку Џутопис је штампан 153: на немачком. језику, како га је Курипешић у џи пи= сав. Од тога првог издања сачузвало се досад само неколико при=

мерака, од којих се један чува у

Библиотеци Музеја у Сарајеву. По њему је пе јановић написао и овај _ превод. Друго издање тога оритиналног Шутописа издала је у Инсбруку 1910 Елеонора Шамберт=

Штвариберг. Оба се издања разли=

кују само у друкчијем писању неких географских имена.

У почетку рукописа Курипешић се тужи на Турке, који су већ о· својили многе земље и крајеве, па. "ирански владају над поробљеним кародима. Стога опомиње своје су-

грађане да буду сложни и да бра=

не државне границе.

= Тре него ће посланство поћи из ЈБубљане, послало је свога гласника у Босну Усрефбегу у Врхбосну, та их обавести где ће прећи у Босну и како ће сигурно даље путовати. Гласник се вратио после 23 дана и донео повољне вести. Кре-

нули- су 22 августа и прешли 60-.

_санску границу код Кладуше 27 августа. Већ следећег дана били су

У Крупи, где их је дочекала гру-.

па Турака из Каменграда да им осигура пут. Кад су 29 августа ститли до реке Јапре, ту их је с истом _ намером дочекао субаша Малкошић из Каменграда са 50 добро "наоружаних војника. Тако им је по наређењу Усрефбета био осигуран пут од места до места. Од

Јапре су путовали преко Камен-_ града до Санице иКључа. У Кљу-.

чу их је сачекао турски војвода Мурат са 300 наоружаних коња= ника _ Из Кључа су кренули ! септембра и дошли у село Заблаће, меје је, каже, до недавно имало 80 кућа, а сад их има само 7 до 8, Овај крај доспео је под тур-

Књижевност

ску власт истом године 1528, па су одатле многи Срби пребегли у Хрватску и населили у Жумберак. Стога је и село Заблаће спало са 90 кућа на 7 до 8. -

"Одатле путујући даље до Терзова спомиње на једном месту и царски бунар, који се тако зове по турскоме цару, _освајачу Босне, који је код тога бунара био пре -67 го= дина. Од Герзова ведио их је пут према Прусцу. на томе путу епо= миње нека села и реке. Врбас и Пливу. Идући даље пре ема Лашви, спомиње веки поток где с жира злато. Прешавити Лаву а ти

_ су у село Крушчицу, где су пре-

воћили. Те исте ноћи, 10 септембра, дођоше у то селом Турци који су

· водили у ропство двадесет веза“ _них сивотих и бедних

хришћана. Из села Крушчице, прешавши преко неколико брежуљака, доштли су у једну долину, где се с обе стране испирало злато. Одатле дођоше у Жоисељак, па на конак у село Раковицу. Из Раковица сутрадан у Блажуђ, тде их је у

"близини дочекао Усрефбег паша у

пољу, у једној ОлИси саграђеној од зеленог лишћа. Маша је седео

унутра у свем свом ејају. Под но-

тама му је био прострт врло леп

Ћилим, а око њега. Ма била велика

свита Турака, обучена у златно и свилено одело. тла је примио вође посланства са великим почастима им остао с њима у разговору два сата. Сутрадан, 14 септембра, посланство је прошло кроз Врхбо= сну (Сарајево) и том приликом ви= дело 15 хришћанских дечака и девојчица, 1 их терају Турци као стоку, јер их нису могли продати на пазару. 15

Дошавши до Врхбосне, Курипе-

"штић каже да ће сад укратко опи-

сати онај део. Босне, кроз који су

_ досад прошли. То је дбња Босна

од Уне до Врхбосне, а одавде је Порта Босна до Митровице.

· Интересантно је да Ку рипешић назива Босну Краљевином, иако је већ давно изгубила свога краља и дошла под Турке. Он-каже за Доњу Босну да је брдовита и да има много шцума,-а насељена је са три нације и три вере. „Прво су староседеоци Босанци; они су римо-