Наша књижевност

„ЈУНАШТВО ЈЕ ЦАР ЗЛА СВАКОЈЕГАУ _

Има повише месту Горском вијенцу која се могу различито тумачити, али их је свега неколико, два или три, за која су предлагана по два сасвим супротна тумачења. Једно од

· тих, а најважније и најзанимљивије међу њима, јесте и 605 стих: „јунаштво је цар зла свакојега“. Реч цар, овде употребљена у фигуративном значењу, може се двојако разумети, те је проблем у томе да ли је песник мислио да је јунаштво највеће зло или пак да оно савладава, побеђује свако зло. Е Е ___ Први коментатор Т. вијенца, Ст. М. Љубиша, протумачио је 1868 овај стих тако као да је Вук Мићуновић хтео рећи | да је јунаштво највеће зло. Јамачно под утицајем ЈБубишиним, чији је коментар имао у рукама, у истом смислу превео је 1876 овај стих на немачки др Јох. Кирете, који је врло савесно и студиозно пришао превођењу Г. вијенца. Приказујући Кирстесв превод, на значењу овог стиха задржао се и Светислав Вуловић. Он сматра да „стих не значи да је јунаштво највећа мука и зло, већ цар свакојет зла, оно господајри, заповеда сваком злу и невољи и савлађује их.“ (Самоуправа, 1886 и посебно). Тиме је Вуловић дао ново тумачење стиха, сасвим супротно “ра= нијим. Каснији коментатори пристајали су уз једно или друго“ тумачење. Тако, на пример, руски научник П. А. Лавров, који: је. 1887 написао једну опсежну студију о Његошу, авај стих пара= Фразира тако као да он значи да је јунаштво највеће зло, док Н. Велимировић, писац студије о Његошевој религији, каже на једном месту у својој књизи: ,. други људи трпе од зла. херој напротив, царује злом, влада «над њим, чини га својим робом, са= вија га под свој јарам“, чиме очевидно циља на смисао стиха 0 коме је овде реч. Занимљиво је да се ни двојица Црногораца који су крајем протилог века у виште махова тумачили поједина места у 1. вијенцу, Лука Гојнић и Живко Драговић, не слажу у томе како овај стих треба разумети. Док Гојнић сматра да: стих значи да „јунаштво побиједи свако зло“, дотле Драговић изјричито каже: „Јунашштво је зло на свима злима, највеће од свих Лан и ; - | -

Није према томе никакво чудо што се Милан Рештетар: колебао у тумачењу овог стиха; У првом свом издању 1890 Решетар је према Љубиши и Кирете-у стих тротумалшио као да је јунаштво "највеће зло. Кад је изишао Гојнићев осврт на ово издање са супротним тумачењем 605 стиха, Рептетар, који је полашао на Гојни-