Наша књижевност

„Јунаштво је цар зла: свакојега“ ____-_ = Бо - 2318

Његошево интерпунктирање овог места у спеву не пружа. никакву поуздану индикацију за тумачење стиха. И у рукопису и у првом издању Г. вијенца (Беч, 1847) ово место је интерпунктирано: | а о

Јунашттно је цајр зла свакојега = а и пиће најслађе душевно...

На пр и поглед би се рекло- да цртица на крају првог од ова.

„два стиха па поновљена на почетку друтог треба да означи како

су та два стиха супротна по свом значењу. Али на другим местима

овако употребљене цртице не растављају стихове супротне шо

смислу. Знатно виште указује чињеница да Њетошу Г. вијенцу и другде често изражава, непосредно једно за друпим, тротивуречна својства једне исте појаве. Монолози итумана Стефана, на. пример, пуни су мисли о унутрашњим штротивуречностима појединих појава. На, вероватно, и овде имамо исти случај, наиме "да је јунаштво, у једном нарочитом значењу те речи, истовремено и највеће зло и „пиће најслађе душевно“. о За разумевање овог стиха није без интереса шта је о рату,

о борби међу људима, мислио Сима Милутиновић, учитељ младом Његошу. Милутиновићева Дика црногорска, са којом Т. вијенац и иначе има више додирних тачака, почиње стиховима:

„Ох евјетино, ох метеже људски,

"ох крајино, самртна хашвино,

ох крвљење, глупо безумљење, =

рате грозни, бјесу бесчоечја!.“

Најзад, ни „време у којему је песник живео“, на које се позива један од застушника мишљења да епорни стих никако не може значити да је јунаштво највеће зло, не еме се схватити једнострано. За Црногорце то је заиста врсме испуњено светлим хероизмом; такво је оно-и за Његоша који га је уметнички изразио. Али на несумњиви хероизам Црногораца тога и ранијег времена није се у Европи тако гледало. Може се рећи да је у Европи Његогтевот времена преовлађивала турска концепшија прногорске борбе за ослобођење, наиме да су Црноторци само разбојници, да они дивљачки убијају људе и слично. Енглез Вилкинсон навео је цитат из Брокхаузове енциклопедије, која је претстављала суму знања и схватања ондашње Европе, цитат по коме · Црногорти штретстављају „слободну заједницу убица“. Многа. Његошева шисма пуна су протеста ттротив таквог схватања наште ослободилачке борбе. Ша и сам Г. вијенац је у извесном смислу реаговање на оваква схватања европске јавности. Г. вијенапц, поред осталог, показује да борба Црногораца није шро= ливање крви од стране „убица“, нето нужна борба у име слободе и човечности. Заштто, према томе, и Његошев Вук Мићуновић, | оличење јунаштва, „хајдук лшто гони хајдуке“, не би могао ра=