Наша књижевност
235 — - 5 5 у Књижевност
рији човечанства. За њега је бог рата, Арес, који опија. људе „сла-
вом бојном“, „страва земна“, и укрвопијца. Владика | Данило, вођ народа у борби противу птотујриша, зграска се над шпро=
ливањем крви у име верских начела, иако је владика; и само кад дође до сазнања да борба која шретстоји у Црној Гори није борба браће због вере него ослободилачка борба потлачених шротиву поробљивача, борба за високе идеале слободе и правде, само __се тада и одлучује на борбу. Ове се чињенице не смеју мимоићи кад се ради о тумачењу стиха о јунаштву. -
Тачно је и то да. је Вук Мићуновић „иде ални трететавните
српскога јунаштва“, али то не значи да он није могао проливање
људске крве схватити као највеће зло. Давно је примећено да.
личности у Т. ви ј енцу нису отеловљење једне. идеје, нису
апетражтно-шематичке, него живи људи, код којих се могу.
_ укршттати, противуречне особине и схватања. Јаша " Продановић је (1925 год.) указао на случај сердара Вукоте, који у једном тренутку баца о на ону Ту јер пије ништа, друго
„ДО. томишта костих и мраморах на којима младеж самовољна. па ОЈ пр 10 ужаса...
—(пазите: за њега је јунаштво „торжество ужаса“), а у другом тренутку тај исти сердар Вукота, речима од којих се човек грози, проклиње онога ко не узме учешће у борби која. претсто; ји. Ука= зано је касније на случај јуначине Вука Мандушића, који у два маха шлаче. Зар се у владици Данилу не укрштају оклевање и _ одлучност Зар игуман Стефан није и наиван и дубоко искусан човек, који филозофски размишља о тајнама трироде и људског
живота И тако даље. Зашто, према томе, не би могао и Вук Ми-
ћуновић, „највећи јунак црногорски“, рећи да је Пе нај= веће зло! И то баш он, не неко други. -
Јер, кад он то каже, анда се у "спором стиху реч јунаштво не може узети у неком ужем значењу: храброст.
Храброст је заиста једна од највиших врлина које човек може.
поседовати, и као људска особина она никада није зло. Али у овом
стиху реч јунаштво не мора да значи храброст у обичном
смислу, него онај занос у борби када „младеж самовољна показује: торжество ужаса“, 'оно „пјанство прећерано“ у које усшто= мена на Обилићев подвит баца читаве генерације; у крајњој ли-
нији та реч у устима Вука Мићуновића може да значи троливање
људске крви. На овакво или слично значење речи јунаштво упућује и то што је ова мисао дошла као реаговање Вука Мићу= новића на оно коло у коме се пева о погибији Баја Пивљанина и његове дружине, када - -
сви И један до друтога пјевајући и Турке бијући.“