Наша књижевност

о

948. | - Књижевност

— · _ Адам је такође био кажњен, али привремено: недалеко од о - макла Вог створи земљу и на њу спусти човека у оковима „блатне тјелесине“. Страх од смрти, варљивост наде, „бич стра=

штни сумње“, заборав свега што је проживео на небесима као авђео, — то ће бити казне човеку. Али ће човек остати ла ђОј земље, иако у ропетву“: сличан и даље анђелима, имаће сло-

- бодну вољу да би се могао определити за Бога или Сатану: Мала " искра небесне љубави, бесмртна душа, помоћи ће му да одолева злу. Али је милост божја велика: да човек ипак не би залутао, Бог ће му послати и свога сина да упути човека. А земља: Њу

ће Бог Е - У дан судњи у једно тренуће. Сажећ својим свештенијем пламом...

= - Шта нам казује.ова анализа „Луче • Да је спев у обради 1 ·___ оригиналан, да је све аргански развијено у њему и да је пут | =“ мисли Његошев. Идеја о предживоту на небесима, развијена до — краја, у таквој је логичној повезаности да се диже до догме и - П философског система. Сличност између Његоша и Милтона није 1 ·__ дакле у главној идеји, у концепцији спева; ако има неких бли= | - _ скости, оне би се можда могле тражити једино у детаљима ком| позиције или у по којој руској речи из онога рускога превода који је Његош: можда читао и из њега евентуално пренео коју руску реч јер није могао за тај појам наћи српекота израза.“) "Али и то треба тек доказати, то јест не само да је језик рускога превода „Изгубљенота раја утицао на језик „Луче“, него и да = ли је Његош уопште имао и читао тај превод. Допушттено је чак - и посумњати да ли се доиста у библиотеци Цетињске гимназије - налазио руски превод „Раја“ „пун Његошевих за бележака“. | | = Извесна сличност у описима небеса, или чињеница. да борба у „Рају“ траје три дана, а у „Лучи“ четири, затим сличне перипетије те борбе, тако су споредни "детаљи, да не моту бити докази о Његошевом угледању на Милтона. Мисасно ткиво, ортански проткано кроз. поједина певања „Јуче“, кроз" мотив о побуни и заточењу човекову на земљи тако се разликују од „Изгубљенога раја“ да се, кад је реч о Његошу и Милтону, може · говорити о сродности њихових генија и песничких. темшерамената али не и о блискости њихових спевова. И Његош и Милтон припадају великом братству апокалиптичних песника, они су најмоћнији шрететавници те врсте песника, али то не значи да Пе је Његош морао произићи из Милтона. То су два велика песника који су се сусрели на раскршћима мисли и стварања идући сваки

4

(о МЕ а 6) Плетњев Ростислав, Неколико примедаба о „Лучи микрокозма“, Зјамја. – ; ХУ. с 95. - :