Наша књижевност

Фригиналност „Луче микрокозма“ 5 : 247

а = з б 5 - Е =:

Б - И силнога његова напрега. 5 - Нико себи претставит не "може, _ о __Али своје пјели постић-неће, - _ Јер вјековах мати безбројнијех у - _Има. лакша него сјенка крила. 5

| Ова | дубока, сликовито _ изражена мисао о вечности коју време не може. обухватити налази се у низу друтих слика. помоћу којих се песник труди да повеже у једну целину места која не

може довољно чврсто да држи сама мисао. Јер ма колико дубоко · гтазио. ни Његош не може све да објасни мишљу: зато се при

крају овога певања служи досетљивошћу: место да му објасни

„страшену судбу“ човекова „паденија, анђео песника доводи до.

воде сазнања. ПЏесник се напи воде и сети се целе преегзистенније, „ка предмете што за собом видиш у свијетлом огледалу“.

Отуда је треће певање ретроспективно причање. Бог обја=. -

шевајва архантелима уређење свемира. Његова је влада уствари борба светлости са Мр ом. рат са хаосом:

_ Мрачне тачке кад нигђе не Ме

Тад ће ошишти творац“ починути .

Пошто им је ојасио сав козмички поредак, он се сећа. и · треЋега архантела, Сатане, који није дошао и открива им мрачне намитиљаје Сатанине: „Он је буну зажећ намислио“.

Четврто је певање нарочито важно. Оно је средиште "спева. Сатана презриво одговара на савете Михаилове да се покори.

Богу. Он оспорава уошште свемоћ Божију: „Тајни случај наш је отац био“. Некада је сва васиона била у хармонији и светлости; над сваким небом владао је по један Бог. Али: наста „страшно падање небеса; само један свет „невредим“ оста, и Бог тога света | 6 - -

Из хаоса здробљених небесах Поче мале стварати мирове,

Слабима их пунити житељима Како ће му све покорно бити. -

_ Зато се С бори за једнакост у владању над васионом. Лу= цифер се овде разликује од уобичај ених ликова Сатане; образложењем побуне Сатана постаје после Бога највишта индивидуа лност овога спева и његов противник преко чијих се разлога не може лако прећи. -

Џето певање описује побуну. Усред најжештег боја, · Кам са својим „ликом“ (анђелима, сличним и потчињеним њему), повлачи: се из боја, обузет дубоким покајањем. Шред свануће био га је ухватио у самом боју лаки сан, кроз који му божја милост показа шта чека побуњенике. Али Сатана се све очајније бори. Видећи Бог најзад да се сем Адама нико више не па пушта сло Ој и урлога о ради ке у- пакао.

с - | ; о Е 5 |