Наша књижевност
_ 246 _ — _ и — = Књижевност
7
У сваком случају, оригиналност „„Луче“ не може се спорити, јер ако је Његош у обраду те идеје и свега спева унео свој лични __ израз и поглед на свет, а он је то учинио, опла је главни услов
о Зририналн оси омогућен и 1
= == “
_-Погледајмо најпре посвету. Она је можда најјачи део спева.“ У њу је песник унео највише страсти, сумње, очајања и питања, али је у. њој већ из прве покушао да пречисти питања. која су га мучила. Он се у посвети пита: Да ли човек постаје "на земљи, је ли ту његов почетак и крај; да лисеи спиритуално и физички он рађа из кала земљинога, из материје" И у оча= јању одговара: Овога су у гробу кључеви! Узаман је испитивао људско знање о томе; уверио се да је сва мисао човекова о томе само „жедно тумарање“. Али, гле, одједном, тај велики песимист, нагло раскида нити својих првих мисли и у најдубљем очајању налази снаге за један трансцендентни оптимизам. Тамо где је _ престала. Филозофија, почиње вера: = У Ако биће ври. Х луче сјајне, : = - - __Ако земља привиђење није, : Душа људска Јо бесамртна. .
1 1
Али ни вера. ни филозофија не могу нас одвести до сазнања __ него по 15
Мо Тасо светом тајном шапти = __Само души план Ба поете.
и и мисао. постају тек у песниковој души. „зрака сјајна огња. бесмртнола која „једина мраке проницава им И до небеских врата“, одводећи песника међу „шламтеће светове“ Али инутиција води човека само до крајњих граница ума и меште. За даље сазнање потребна. је божја милост. И, касу Даг теа, јавља се нови вођ, анђео.
Друго певање које затим опширно описује небеса, по својој естетској и мисаоној вредности стоји нешто ниже од посвете и товога певања. Али оно је неопходни беочуг у ПЕР ИБИо спева. Као мисао вреде ша стихови 796—810: Пе
Ту лећаше вјечност окруњена, Вјешто своје полете сноваше - На крилима тамо и овамо, Часом у врх, часом у низину, Таинственом покрита завјесом; ЛЕ За њом врјеме са великом хуком“ = _ На зефирна сљедоваше крила У у ''У широке своје коловрате, | Неће ли је како ухватити. Радимости ове неуморне ·