Наша књижевност

7

ИВАНТРАДСКИ СУСРЕТИ _

Шта је то са мном7 Вјетар с Баља не поздравља ме као прије,

"и облак онај што се јавља над тором, ко некад вес'о није. О што су тужни ти доласци у гњезда стара, послије љета, ко да све давно У вир бацих

" па пуста срца сад дошетах!..

= |

Стисле се куће. Не роморе. Погтнуте шуте, без очију:

- сјећањем давним то таворе, "сјећања тавна муком крију. Боли ме тиштина ових стуба,

- боли ме јесен ова мека, _и кров тај знани без голуба и капија што тлуво чека. На све је ноћас чама сјела ил се тек срцу боном чини“ Пао је, пао јад пепела с јауком, у дивљој помрчини.- Свака. ме стаза сад заболи: из дома отишли сви другари! И зидови су без њих голи - и прозорима туга жмари. —- __Ај ноћи мљечна, ноћи дуга, __штто кораке ми лудо попи х "у теби нигдје наћ ми друга, виђења дај ми, бол потопи: = јер спи у мени и бријег меки, и кућа ниска, штапат Лима. и кад отидох у крај далеки _ са облацима, са облапима!...