Наша књижевност

4

= ~ · о _---- Књижевност

Зе 5И =

У смрти сунца и своју смрт слути: - –

од свега се опрашта, грли камен, и траву,

"и воду. једва дирне да јој дно не замути, | __ ~ и хита да у ноћи О луду тлаву.

Кад на Западу сунце као бакља утрне,

све сенке са њом полете у крило ноћи, прне.

Чим Па покаже. алем вечерње. рупе“ -

и огњевита кола почну за њом да круже,

јата птица сумрачних двор. небески испуне 0 и све се сенке света са. сенком Земље здруже.

- И тада моја сенка. — у. ноћи ми се чини – _ блуди ва сенком Земље по звезданој прашини

_ Тек небо. кад се истањи, а мрак на земљи разиђе, | - свака до свога гнезда, моја. 19. мене сиђе.

Јер нико, нико ми вернији "није од моје. несталне сене:

_ од колевке до троба. пристала је уз мене.

Заједно зрајемо даме. А она, сказаљка црна, око мене · се

креће. И под камен ће са мном: ту вуу нам нико а неће! ·

про ал на а Мору: и Е _ Милан ДЕДИНАЦ 5 август 1951. МЕ 8 5 5 5