Наша књижевност, 01. 09. 1951., стр. 57

Човек је добар 8 ~ ~ а У 267

Иво: Али писац је овога пута сам учествовао у Зору Ако Станко не зна твој живот — - -

Слава: Станког Ти га бар знаш. он је увек био према себи некритичан, према другима прекритичан... Не, нећу!...

"Иво: Први. пут у животу покушао је да буде искрен .

Слава: У овом комаду: Онда је лагао „раније, кад. се збивала наша. историја. |

Иво: Можда. Главно је да с ад говори искрено. оно што. је онда осећао.

Славе: Онда је то друга историја.

Иво: Добро. Играј ту историју као туђу. ; Е

Слава: Али то је моја историја. Кад је будем играла, ·

нећу се моћи ослободити уверења да играм себе. А не могу играти себе такву каква не осећам да сам била. ___Иво: Јеси ли ма кад посматрала своја осећања, изразе сво“

јих осећања с неке платформе изван себе. Само тако би могла осећати каква си била.

Слава: Да себе нисам посматрала као да гледам театар у тренуцима кад сам чекала на стрељање, ја бих полудела.

Иво: Можеш ли и сада, у сећању, гледати своје поступке, осећати своја осећања из прошлости као да гледаш театар

Слава: Мислим да бих могла.

Иво: ли би то била истина бо твојим поступцима

С лав Истина; Шта је истина: 5

Иво: Професори кажу: истина је мерило којим се оцењује вредност поступака; мотиви су средства за мерење; разни мотиви чине да се исти поступци сматрају разном истином.

- Слава: Али, има ли праве и једине истинег

Иво: Има, али се тек треба наћи, одредити. Она се не ВИДИ из поступака. Она се стиче судом, на основу високих идеала човечанства, на основу правде, слободе, човечности.

Слава: То је апсолутна истина. Али реч је о мојој

истини, о истини у драми мог живота.

Иво: Драматурзи кажу: Драма је сукоб релативних истина; апсолутна истина побеђује на крају радње: У томе је суштина драме. Да ли је таког Ево на пример, твоје драме. (устаје: листа по делу): Радња почиње првим сусретом између тебе и. Станка. Он је млад глумац, млађи од тебе петнаестак година... (стоји "на рампи као кад режира комад). ;

_ (Завеса се отвара. Сцена приказује Славенкину собу.)

“Иво (наставља, "остаје на рампи): Рајшња се одиграва. за

време рата. Овде, у овој истој твојој соби. 1 си имала црвени пењоар са кубистичким мотивима.

_ Слава: Овај7 (улази на сцену-и узима из ормара пењоар). И во: Обуци га! Седела си ту, за овим сточићем; шта је тог нека врста психе7.., "Седи. Ти си узбуђена. Видела си први пут младог глумца — он се и у делу зове Станко... (повлачи се и нестаје у фотељи). па