Наша књижевност, 01. 09. 1951., стр. 59

Човек је добар – н 0 П 269

Марин (оштро): Доста... Не верујем ти више:. Свака је. твоја реч била лаж... Нисам дошао да понављамо у сећању оно што је некад изгледало тако лепо... Дошао сам да рашчистимо наше односе (приђе постељи и одједном скоро пр ла Ној Где је дете; |

Слава (се нагло придигне у кревету): Дел не дам! Никада! Немој ни покушавати! Док сам жива!

__ Марин. (бр7ој Не мислим ; да ти га узимам. Само... Шта ми= слиш е њим:

- Слава (укочено погледа): Не разумем. | Марин: Хоћеш даљ: ме У ујене Слава: Ти си отац.

Марин: Ко зна.

Слава (скоро врисне); Марине! сН

Марин (брзо, пир ИИјој. Добро! лије · Шта ћеш е дететом 7

Слава: Не разумем. - – У Мариж: Хоћеш га задржати код себе .

Слава (као да нема ништа рсвнијој Џа да. А шта си ти мислиог

Марин о да буде пажљив): Неће ти сметати:

Слава: Заштог ·

Марин: Могла би га на село... можда.

Слава: Не! Хоћу да је поред мене, Ја сам му мајка. (гледа га): Ти то не разумеш. (јаче): Ја сам мајка!

Марин: Хоће ли ти то помоћи! _ 5 Слава: Не разумем. > > - У Марин: Хоће. Мајкама, се прашта. Ати, може ли то трајно.

да буде; Дете треба оца... пред светом..

Слава: Шред светомг Дете пат оца — пред собом. .

Марин: Дете не треба да дозна зашто нема. оца. Али свет..

Слава: А ја — треба ли ја да знам зашто дете нема оца7 За мене си ти отац. Зашто ниси и за дете! Заштог (нагло, плахо= вито): Зашто си нестаб чим си савнзо да очекујем бебу!...

Марин: То је била твоја превара... ради уцене...

Слава (горко): Досад сам“ слушала само да је девојка та која 1 може бити преварена. ; Е

Марин: Јеси ли ти била девојкаг

Слава (тврдо): Знала сам да сам честита, јер сам те волела.

Марин: Колико пута си била тако честита пре менег Слава: Жена је увек честита кад воли.

Марин: Коликег

Слава (узвикне); а (тихо, запањено): А, то је, дакле...

Марин (плаховито): Да, то је! Колике си волела пре мене“

Слава парно замишљено): Одговор на то — то је цео је- · дан живот...

Марин (скоро виче да би сакрио стид): Живот једне. блуд-= нице.