Наша књижевност, 01. 09. 1951., стр. 60

270 | | О Е Књижевност:

Слава (га погледа, глас јој заврепери): Живот једне. проте девојке. Марин: Само "немој рећи да ниједна. сирота девојка нема · храбрости да буде честита!

Слава: Ја сам била сирота. Поседовала сам само нешто:

таленат. РАБ ин; Прича за луке таленат и : разврат! Јо нисам ТЕЛУ —

Слава: Поле за моралисте: таленат и И пи патак Па

Сирота девојка која ништа друго није хтела у животу него да · очува честитост, могла је то под тешким условима, али = могла је. Ја сам имала талента, А таленат је обавеза (као из улоге, али

искрено): „хтети, мој. ати НЕ открити ОЕО о човек носи.

у себи као дар човечанству“. Шут тог откривања — какав ужасан пут! Уметност — каква је то била горка реч док је постојала сиротиња. Горчина те речи — то је меценатство. Уметност је живела од мецена; значи: од искоришћавања... Како су мецене скупо наплаћивали своје бесплатне услуге! |

Ма рин: Кад те човек слуша, рекао. би и да товориш ·

истину. Славе: А шта је и стичао Марин: Твоји поступци. - “ Слава: Моји поступциг = Марин: С људима око себе. Колико их је билог Десетак7

Не, двадесетак и више.. ћ есу ли сви били — мецене% "Слава: Мецене и спасиоци од мецена. Једних сам се грозила, „друге сам волела — из очајања.

М арин (цинички): ТИ мене си волела из очајања7

"Слава: Кад си ти дошао није ми више требало мецена: била сам глумица од гласа. Да. Можеш се смејати сада. Ја сам онда први пут волела човека слободно, ослобођена вечног страха "од искоришћавања. -

Марин (нагло): Ако је та љубав била слободна, зашто си ми дала дете; Чему намера да ме заробиш уза сег.

Слава (тихо, дубоко): Волела сам те слободно, као што

птица воли, или звер у шуми. (као цитат): „Наша љубав је за мене била песма о слободи“. Али кад сам осетила, да долази дете, знала сам да прошлост нисам могла да избришем. Дете у мени — то је крик из прошлости. Опет житосана, као некад. Упоредо · с мојим недрима која су бујала рађао се у мени стид: носити дете коме се не зна зачетник, коме је зачетник блуд... Носити дете и родити своју сопствену срамоту. ·

Марин (крије |узнемиреност а пен) Пе то! НЕЋУ то да знам! Хоћу да знам да ли си намеравала да зачнеш дете _већ онда кад смо се почели „слободно“ грлити,

"Слава (нежно): Хтела сам да те држим у рукама. Да ме

' ти држиш у рукама. Да ми будеш муж и сигурност од страха. · Не знам да лије истина да сам већ онда хтела од тебе дете. Али знам а сам хтела да. будем с тобом повезана Саувек. Кад је дете