Наша књижевност

520 _ П 5 Књижевност

реализација је веома крупно постигнуће и младог оркестра и његовог предводника. 5 (У -:

Трећи концертни програм Симфониског оркестра Србије, опет са Здравковићем као диригентом, ванредан је, изван серије претплатних, и унет је у радну линију оркестра свакако зато да би се енглеска пианисткиња Елен Џојс, тих дана у нашој средини и претстављена у свом солистичком концерту, могла познати и на пољу инструменталног соло концерта са оркестром, њеном главном и доиста најуспелијем музичком терену. Осим Вагнерове „Предигре и смрти Изолде“ оркестар у том програму није имао својих тачака, тако да су два клавирска концерта са Елен Џојс као солисткињом сачињавали језгро приредбе. Елен Џојс је свирала два врло чувена романтичарска концерта: Григов и други клавирски концерт Рахмањинова (из 1901 год.). Све јаке стране ове пианисткиње избиле су овде појачано на видело, све мане повучене из центра пажње слушалаца. (О једним и другим говорено је напред, у прегледу солистичких концерата.) Њен ефектни брио, потстицан нарочито У концерту Рахмањинова (мајстора оног ариозног типа мелодике која настаје из сталног проширивања својих сопствених мотивских ћелија), њени снажни октавни пасажи, њен утврђени метод маркантног извлачења мелодиске линије далеко нада све остале успутне гласове и акордске лежаје — све је то нашло захвалног поља у кантабилној страствености ова два омиљена дела светског концертног репертоара,

Павле СТЕФАНОВИЋ