Наша књижевност

980

смијеши“, „вијет на згаришту“,

„Моје право име“, сем неких изузе-

така о којима ћу касније рећи свој суд, претстављају у збирци сно што је највредније. У стиховима ових циклуса, нежним и прозрачним, налази се цео Тошовић. Друга три циклуса, и тс онај прештампани „Ни тебе, дјевојко, нема“, затим „Као пљусак љетни“ и, на крају, „За мир твојих снова“, као што рекох, знатно су слабији од горе поменутих. Из њих, и псред најбоље воље, човек тешко шта може да издвоји као добро. Па ипак, из циклуса „Ни тебе, дјевојко, нема“ нешто је боља од осталих · пета песма, а из циклуса „Као лљусак љетни“ треба истаћи

као једну од најбољих у читавој

збирци песму „Птица“ и, донекле), песму под насловом „Киша“. Последњи циклус, који је посвећен борби наше земље за слободу и независност, нажалост, потпуно: је подбацио. Песник патриотске лирике из

прве збирке „Стихови са Кошура“, ·

Тошовић је у циклусу „За мир твојих снова“ дао или бледе клишетиране реквизите једне већ превазиђене поезије о домовини и завичају, детињству и другсвима из детињства, или слабе одјеке туђег певања и начина певања који њему никако не леже (Давичо у песмама „Снови“ и „Ако ми кујеш негве“, Крклец у песми „Завичај“). ·

Утицај других песника и прочитане лектире осетан је и у другим песмама и циклусима ове збирке, па и у оним најбољим. Онде где се тај утицај не види на самој површини, онде где је песник, упијајући туђе искуство, успео да сачува себе тај се утицај показао као плодоносан и користан. Али, није свуда тај случај. Кад Тошовић у песми „Зора се опет смијеши“ пева:

Зора се опет смијеши: — Смрт је далеко.

Друг ме добри гледа: = Смрт је далеко.

Шева с гране пјева: — Смрт је далеко.

Сунце се у роси огледа: — Смрт је далеко.

•

Књижевност

·- == ко у овим стиховима неће осети-

ти више него опипљив утицај Лорке» Лорка је инспирисао и његову песму „Море и ја“. Тошовић не зна шпански а Лорка је толико велики песник да није право да чоБек сд њега учи из превода, или само из превода, који, и поред не знам какве мајсторије и дара преводиоца, не могу никад у потпуности да замене оригинал, већ и због тога што се ради о једној врло тананој лирици. ·

Или, да наведем други пример, 0 другој једној врсти утицаја, Поменуо сам горе Давича. О овом песнику средње генерације постоје код нас потпуно _ противречна мишљења. Али, да је он врло талентован и врло сугестиван — то је за мене ван сваке сумње. И баш због те његове сугестивности, неки од млађих песника покушавају да га имитирају, преузимају све спољне одлике његовог литерарног манира, служе се његовим речима, али их не уливају у свој садржај, и резултат је, углавном, — несрећан Изгледа да има песника који се уопште не могу имитирати, ако се уопште ико може имитирати. Код нас је Давичо, барем је досад искуство показало, баш такав песник. А код Тошовића сваки час, нарочито у последњим и најслабијим циклусима, читалац се спотиче на стихове који звуче давичовски. И, као што то обично бива кад се ради не о стваралачком утицају већ о имитирању, у таквим, стиховима је дошла до изражаја у првом реду сама интонација, а онда и речи којима се Давичо у својим песмама радо и често служи, тако да већ и код њега претстављају његов манир. У песми „Ако си, дјевојко..“ Тошовић, на пример, има и овакве стихове:

Ако си срна са рудног пропланка срећан сам ловац од страсног

: "гоњења. Аксе си чила, с првим сунцем ранка, ја сам ти жедан смијеха и грљења.

· Ко ту не би препознао Оскара» По-

знато је колико Давичо, рецимо, У својим стиховима воли да употребљава реч смех и смејање, о томе је

"негде, мислим, и писано. Није ме