Наша књижевност

416 | = __ Књижевност

Рекла је то у врло веселом, прилично (оном тону, уљудним и радозналим гласом.

Господин Смит био је изненађен, али и радостан што му се пружила безазлена тема за разговор. Говорио је врло дуго и врло брзо о свим могућим недаћама које потичу од инсеката. При“ чао јој је да има брата, који има фарму у Кенту. Причао јој је шта све не раде воћари сваке године у Кенту и тако даље и тако. даље. Док је он говорио, догодило се нешто необично. Госпођа. Браун је извадила малу белу марамицу и почела да брише очи. Плакала је. Али она није престајала да га мирно слуша; а он није престајао да прича, мало гласније и помало љутито као да ју је већ раније виђао да плаче и као да је то једна од њених непријатних навика. Али напослетку почело је да га нервира. Прекинуо је одједном, гледао је кроз прозор, затим се завалио у наслон, онако исто као кад сам ја ушла у вагон, и рекао претећим и бруталним тоном, као да га је сад издало стрпљење:

„Поводом ствари о којој смо говорили... све је дакле у реду. Џорџ ће бити у уторак“

„Ми ћемо тачно доћи“, рече о „Браун исправивши се притом веома достојанствено.

Господин Смит не рече ништа. Воз је сад улазио у станицу Клетон Џенксен; он закопча горњи капут, узе куфер из мреже и искочи из воза који се још кретао. Постигао је оно што је желео, али се стидео. Био је весео што није више пред очима старој госпођи.

Госпођа Браун и ја остале смо саме. Она је седела у углу према мени, врло чиста, врло мала, врло чудновата и силно је патила, Утисак који је на мене чинила био је врло јак. Из ње као да је избијала бура, као да се осећао мирис пожара. А из чега се састојао тај јаки и необични утисако У таквим тренупима долази човеку на памет хиљаду нескладних и међусобно неповезаних мисли. Видимо личност, видимо госпођу Браун у средишту свих могућих слика и ситуација. Замишкњала сам је "у кући крај мора, окружену несбичним орнаментима: морски јежеви, модели бродова у стакленим скрињицама. Медаље њеног мужа висе изнад камина. Она иде тамо амо, седа на столице, али увек на крајичак, једе из тацница и укочено гледа некуд пред собом. Све је то произилазило из оних гусеница и храстова. И тада је упао у тај фантастични и повучени живот господин Смит. Видела сам како га је једног ветровитог дана тако рећи ветар убацио у кућу. Залупио је вратима. У претсобљу око његовог мокрог кишобрана начинило се читаво мало језеро. Седели су заједно иза закључаних врата.

И онда је дошло страховито откриће са којим се госпођа Браун помирила. Она је донела херојску одлуку. Сутрадан изјутра, још по мраку, узела је куфер и однела га сама на станицу. Није дозволила да јој Смит помогне. Била,је увређена у свом по-