Наша пошта

Страна 6. у 1

„НАША ПОШТА“

Број 72

Материјал за попагање испита

административно (Управно ом

(КАЗНЕНИ ЗАКОНИК)

Административно неправо је свака по-

вреда Устава и закона од органа управне власти, другим правни административни акт. Могуће

"АС наравно, да такав акт сачињава и.

какво кривично дело. У колико се пак он појављује као административно неправо, могу се са обзиром на његову. разноврсну горе изнесену природу, равликовати неколико врсти администра· тивног неправа. Га је разлика од вначаја_ "са гледишта надлежности за поми ни незаконитог акта.

а) Административно неправо се може пре свега састојати у издавању какве у-' редбе, противне закону, на основу чијег. се овлашћења издаје. Оваке уредбе може“ само Народна Скупштина ставити као. такве ван снаге начелно, у целини или делимице (чл. 94 Устава). Судови пак. (грађански и управни) могу ценити њи“. хову законитост само у конкретним случајевима, т. ј. само кад се поведе спор“

против каквог конкретног администра |

тивног акта, учињеног на основу н законите уредбе (што . је изрично пр писано за уредбе КЕРИ скупштина у чл. 67 закона о обласним и среским самоуправама, в. #26 1'). То је "нужна. консеквенца независности управне власти од судске, пошто би се иначе д' пуштило мешање судске власти у упра"вне послове. Али то у исто време указује на формалну разлику, која посто између закона, с једне и уредаба, с дру“ ге стране. Док закони имају за грађане безусловно обавезну снагу, уредбе је имају, као што се види, само под усла: · вом, да нису противне закону, на основу. кога су издате (и ако иначе по садржини, материјално не постоји разлика изме једних и других.) Што је речено за редбе, важи и за наредбе. управне вл нормативног карактера.

6) Административно се неправом. затим састојати у једном противправ: административном акту, који није дба, или наредба, који нема дакле мативан карактер. То може: према реченоме бити један индивидуалан торитативан акт, на пр. каква индиви-

речима сваки против-

дуална наредба или реш. ње, или један незуторитативан акт, т. ј. један управни | посао, који нема заповедни карактер. | Овде се имају разликовати два случаја у погледу поступка за поништај незаконитог акта. Ако сена име дотичним актом не повређује право ког приватног лица, за поништај истога надлежна је надзорна управна власт. За накнаду пак евентуалне штете, нанете тим актом дожави, важе одредбе грађанског судског поступка, у колико није у питању рачунска штета, где је надлежна Главна Контрола. Ако се међутим дотичним управним актом повређује право ког приватног лица, важи поступак, одређен у закону о Државном Савету и управним _ судовима од 17/5 1922, с уредбом о послевном реду у Државном Савету и управним судовима од 5/9 1922.

2. Према чл. 18 закона о Државном Савету појединац, коме је »право или непосредан лични интерес, заснован на закону« повређен незаконитим актом. управне власти, има право жалбе »самао на једну вишу управну власт«. Ако ова власт међутим одобри акт, и на тај начин сн постане потпун админастративан акт, појединац против одлуке те. управне власти може семо поднети ту. жбу управном суду, односно ако је та управна власт НОР Дожавном савету. Тиме настаје т. зв. административни спор, чији су субјекти, с једне.

стране приватно лице, с друге држава, а 24 је предмет један управни акт.

Између административног спора и. грађанског спора, за који су надлежни редовни, грађански судови, не постоји никаква квалитативна разлика, пошто је и ту у питању примена закона на спор између два лица по тужби једнога од њих (исто тако, као што таква разлика не постоји између грађанског криви-, чног. спора и војног кривчног спора, за који су надлежни војни судови). Они су само засебне врсте једног истог појма, судског спора. Из тога излаза, да административне спорове треба да реша-. вају, не органи управне власти, па ма они били за тај посао уређени колегијално, већ независни судови. Тога рада би се, због обимности и специјалности. посла, имали створити нарочити судови.