Наша пошта

о » + 8 МИ

Страна 5.

лике ми често пута имамо У ето ви Е. струци. Код нас се више пута оштампа

читави распис, којим се мијења извјесни члан, или поједини став тога члана

_из неког закона или правилника. Ипак

#

се то још донекле може разумјети.

Није такођер риједак случај, да се неко наређење које је скоро издато уставља ван снаге« са једним другим наређењем, или опет извјесна одредба неког правилника «мијења се и гласи»:

· Има случајева да се неко „наређење изда и баш се оно почне примјењивати

аутом стигне друго наређење, које

оно прво обара сасвим, мијења га или допуњује. Било је још случајева да се Једно наређење телеграфски поништава

_ или мијења.

Овакве нагле и честе измјене и допуне нијесу увјек оправдане, па зато нијесу ни корисне, јер оне уносе неред

у службу и забуну међу службеницима.

· Потребно би било, да мјеродавни приликом доношења закона, правилника, наређења и расписа обрате пажњу, те да исте удешавају тако, како Ће за што дуже времена моћи да служе. _

" Измјене и допуне могу у извјесним. "случајевима бити корисне. Напримјер, ако постоји нека одредба, која. не утиче,

повољно на службу и службенике, па

"се промијени са бољом, — то је дакле

корисно. | 21.М. 1626 г. Гаврило Вукчевић Никшић, притравник.

Чванична преписна

Често се дешава да Дирекције кажњавају поједиче п. т. и т. службенике, а нарочито управнике, због употргб-

_љавања оштријег тона у преписци са

истима.

_ — Истина, то, за поједине случајеве, није ни безразложно, али из искуства сам се уверио да у већини случајева на такву преписку млађе нажерују саме Дирекције, односно чивовниИици Дирекција, јер против појединашка иступају

Број 7 : ||| ГАЈА ГО ПЕТ А“ Х

•

са таквим безобзирним нападима да је прелажење Ћутке преко истих врло неугодно, макар и оправдана била, иза: зива казну! —

Ја мислим да се све ово лако може избећи, и треба да се избегне, пошто то не доноси никакву корист, већ напротив штету: и по интересе службе и по углед саме установе; по интересе службе зато, што кажњени службеник губи вољу на рад, а по углед установе зато, што се таквим казнама изиграва

дисциплина у којој поштанска струка

и иначе у велико оскудева.

По мом схватању претпостављени су у првом реду позвани да младићима даду примера и науке о учтивости, а не да их малтретирањем изазивају на

"дрскост. и

Ако се и деси који случај да се млађи у преписци са претпостављенима удаљи

"од граница потребне учтивости, не тре-

ба га одмах кажњавати, већ га лепим саветима поучити да тако не ваља и да видите, то ће на њега бољемн јаче деловати него казна, јер зна се: «притиснуто јаче све више скаче»

Наравно млађи увек треба да имају на уму: дасу старији — старији ида се старији морају поштовати и њиховим се наређењима покоравати, јер је то и закон предвидео, а и по самој природи и то је једна богом-дана дужност. „Да ли ће ко год ово моје мишљење прихватити — незнам, али ипак сматрам да је корисно да се прихвати, јер је увек боље пре него што се чешто напише, промислити шта ће се написати, као што је боље промислити па рећи — урадити, или како то лепо наша народна пословица каже: «испеци па реци», — Ово препоручујем нарочито млађима, , тим пре што је свака борба са јачима, а старији су готово у свим случајевима јачи и више им се верује, оџшасна, али ни старије у овом погледу не изостављам.

Призрен Ст. Марић