Наша пошта
НЕ 2.
сованима омогући остварење овог позитивног права. Заиста није могућно да чиновник, који је једини у својој пошти, затвори пошту, да би искористио свој годишњи одмор. Али не може се, ваљда, ту стати! Кад је законодавац рекао «државни службеници имају сваке године право на одмор», ниједан други надлежни фактор не може и не сме рећи «службеници немају право на годишњи одмор», па макар из каквих разлога то било. А ако би се у оваквим случајевима чиновницима рекло: имате право на одмор, али нема стварне могућности да га искористите, јер сте сами у својој пошти», то би био цинизам. _
Није потребно да овде говоримо о хијенској потреби овога годишњег одмора; сви смо, ваљда, свесни те потребе, па би било сувишно нарочито је овде истицати. Будући свестан ове хигијенске потребе, законодавац је и дао државним службеницима право на годишњи одмор.
А кад је законодавац дао ово право, онда надлежни нису смели скрстити руке и мирно порицати чиновницима ово право, позивајући се на стварност, на немогуЋности; дужност је надлежних била да од немогућности начине могућности. -
А има пуно начина да се, баш и чиновницима који су самиу једној пошти — омогући годин њи одмор. :
У железничкој струци, као што је познато, постоје, тако звани, резервни чиновници. Ови чиновници имају своје стално место службовања, али се у свакој искрслој прилици шаљу «на замену)». Било да се чиновник који је сам
„НАША 5277: 55
· ЗВВОГ пе
у једној железничкој станици разболи, било да му је потребно одсуство ради каквих личних потреба, било да жели искористити годиињи одмор — шаље му се замена. На тај начин сваки железнички чиновник, само ако зажели, може да оствари своје право на годишњи одмор. Зар се неби могло ово извести и у поштама : Треба само мало напора да се такви «резервни чиновници» проберу и мало више финансиског напора да се овим чиновницима плате. дневнице и попутнине, па да се свима државним службеницима стварно омогући годишњи одмор, који им, по досадашњем раду наших надлежних фактора, закон само обећава.
У осталом, ма какви били материјални издатци на остварење овога чиновничког права, они, према користи коју одмор чиновника даје баш самој држави, не значе много. Несумњиво да је и сам законодавац знао, да ће давања овога права и његово остваривање бити скопчано с матери-
јалним издатцима. Нека се надле-
жни, дакле, не упињу да овде штеде, јер је законодавац прорачунао да годишњи одмор чиновника баш и материјално више вреди, но што износи сума издатака на остваривање овога одмора. Главна је дужност надлежних у овом питању, да учине све што. треба да би се сваки поштанскотелеграфски чиновник, без разлике гдеон служи, могао одморити како закон наређује.
Не учини ли сето благовремено, није искључено да ће ово питање од стране заинтересованих бити изнесено пред Државни Савет.