Наша пошта

14 НАША ПОШТА

Значајна је отворена изјава Г. Претседника Владе и улева нам веру да ће и ва п. т. т. струку наступити бољи дани. Његове су програмне речи: Има необично много посла, јер је раније много пропуштено да сеуради, и сваки нови дан даје нам нове проблеме пц намеће нови посао. Данас су од важностља једино дела, а не реча и изјаве.

САВРЕМЕНИ ЗАКОН (Крај) Начелник Мијалковић завршаваше свој узбудљиви пледоаје за реформе у п. т. т. струци:

Веома жалим,што овом приликом морам ла споменем и једнога несвеснога непријатеља ове струке, коме има да се захвали што је од једне установе, која, на првом месту, има културну и хуманитарну задаћу, направљена чисто фискална установа, а то је: Народно Представништво. Приликом претреса Буџета за п т. струку, у Скупштини се увек водиорачун о бројевима који треба да покажу приходе, а расходи су увек редуцирани на крајњу границу. Нико није ни помишљао на то, да добро уређене поште и телеграфи условљавају и повећање расхода. Примера ради, да наведем ова два случаја: у два три маха у буџет наше струке уношена је извесна сума за установљење бежичне телеграфије, тога најмодернијега саобраћајнога средства, и она је у Народној скупштини брисана са мирном савешћу. А, меЂутим,ову телеграфију имају све земље образованога Запада, њу — шта више =— имају и Турска и Бугарска, па и мала Црна Гора!

Уверен сам, да и Ви делите моје мишљење, да би све ове недаће, које коче правилан развој и напредак струке, биле избегнуте, или бар знатно умањене, кад би п. т. струци био дат њезин органски закон који она одавно очекује, и без којега она вене као биљка без кише и сунца.

Доиста је невероватно и непојмљиво, где је ова, тако важна установа ад својега постанка па до данас, за низ деценија, могла постојати без својег органског закона.

Позван дужношћу својега положаја да се старам о напретку поштанско-телеграфске струке, поднео сам вам, у своје време, напрт закона о преустросјтву ове струке. Ви сте овајпројект изволели послати, на предлог и оцену, Државном Савету 25 априла о. г. Ну пошто Држ. Савет овај предлог није узео у оцену, то сте га — као што Вам је познато — умолили, 18 октобра о г, да пројект прегледа у остављеном року. Ну како је овај рок прошао, то је Држ. Савет, писмом од 7 овог месеца, понова умољен да до 15 о. м. сврши са овим пројектом, али је и овај рок прошао.

Према оваквом стању ствари, принуђени смо да се користимо чланом 155 т.2 Земаљског Устава, и да умолимо Краљ. Српску Владу, да овај пројекат непосредно поднесе Народном Представништву.

Повећање плата целокупног особља привући ће у струку боље елементе, који, сада, иду у друге струке, где су боље обезбеђени и боље плаћени. У струку ће долазити интелигентније личности, које ће припомоћи правилном функционисању наших пошта, телеграфа и телефона и њиховом прогресивном развоју. Спречиће се улазак у струку оних, који с њом немају ничега заједничкога, икоји долазе у њу само ради плате и ухлебија.

Спровођењем овога пројекта кроз законодавно тело данашња би Влада, обезбедивши Србији правилно функционисање једне од најважнијих културних установа, дала највиднијега и најтрајнијега доказа, колико јој лежи на срцу углед и лобро своје Отаџбине.“