Наша пошта

ДРЖАВНА ИЛИ ПРИВАТНА ЕКСПЛОАТАЦИ ЈА 55

руке, Треба им признати кураж да привнаду своју немоћ и пођу новим

путем. Јер стварно, што је главно у целој ствариг Главно је циљ и ревултат. Циљ је добра организација и напредак у телефову. Ако је Шпанија постигла тај резултат, како пишу све новине, она је постигла свој циљ, има и најмодервији телефон, и она је успела, т. ј. добро је учинила што је дала свој телефон у приватне руке. Сигурно ће то постићи и Румувија. Молим да ми сене ззмери,штоћу нас ставити у ред, не са Енглеском, Француском, Белгијом и Немачком, него на пр. у ред са Шпанијом, Румунијом, Бугарском, Грчком... Замишљам да ове државе тапкају у месту као и ми: немају куражи да признају своју немоћ, пробају једно, друго задовољавају се са осредњим саобраћајем, осредњом експлоатацијом, животаре. За све нас има три решења: или ћемо животарити, како рекох; или ћемо, ако нам однекуд дођу до сад непозната средства и неоткривене «способости, сами подићи на висину свој телефон; или ћемо попут Шпаније и Румуније предати ствар приватној компанији 2

Из тога што је ово питање актуелно, јер се о њему пише и говори, види се да се не задовољавамо животарењем него хоћемо напред. Отуда и тезе за приватну експлоатацију и против ње. Имам једно уверење, које не треба да обравложавам и које се не обара, једно можда наивно уверење, осећај сигурности које има дете покрај своје мајке, — да ако наш телефон буду хтели узети какви Американци или слични људи, да га уреде, унапреде, усаврше, да ће кроз коју годину наш телефон бити такав, т. ј. уређен и унапређен. — Међутим, кад неко пледира за то да телефон, телеграф остану у државној експлоатацији, и да ће на тај начин они бити и уређени и усавршени, некако не могу да се отмем некој неверици, па ма се зато просуло и много аргумената. Јер еви ми ти аргументи личе на теорију, на више или мање вешта објашњења, дијалектику, али ми тешко личе на стварност, — из простог разлога, што познајем нашу прошлост и видим садашњост; познајем средства и могућности, — верујем Американцима. Они су створили што су наумили. А тешко верујем себи и нашима, јер су мало створили, јер нам за сваки корак напред треба новаца, који немамо, треба несразмерно дуго времена, несразмерно више времена за сваку ствар но другим практичнијим и богатијим нацијама.

Детаљишимо мало. Средства, новап — ми немамо новаца, ми смо У криви и ми ситничаримо. Зидамо на пр. Народну скупштину 30 година па је нисмо још довршили; зидамо Главну пошту 25 година, па још нисмо ни један камен ударили. — Око сваког питања, око сваке ствари окреЋемо се месецима и годинама, причамо, дискутујемо, ' теоретишемо, али не остварујемо. Не штедимо време; године пролазе узалуд; тек понешто понешто промакне унапред, али је све то мало... Разумљиво ј е да ; кад немамо новаца, немамо зграда, кад имамо тај манир да пуштамо да време пролази у надмудривању, пискарању, — не можемо створити оно што стварају народи са другим мевталитетом и са другим средствима. Управо тај наш менталитет, који нам је општи од горе до доле, спутава нас и кочи напредак. — Стварају данас само људи другог менталитета, са другом организацијом посла, свесни одговорности, слободне и јаке иницијативе, и богати. Да није тих репарација и „на рачун репарација“, где бисмо јот били7 Истина, ствари су се измениле ка боље, откако смо у нашу струку добили боље стручњаке у питању зграда, у питању технике телеграфа и "телефона, — инжињере. Њихов рад се већ осећа и осетиће се све више и више; биће решено и питање Главне поште, биће и која аутоматска цен"трала, и која зграда у провинцији, у плану; све ће то трајати годинама и годинама, место да буде готово у једном кратко одређеном року. Вечити изговор, истина стварни, на немање кредита, промене у Управи, дискусије, и најгоре, исти менталитет средине, неће никад створити оно што би се желело... А шта да кажем за све оне дотрајале централе по селима и варолнима, за све оне немогућне за говор апарате, за сву стару мрежу; шта да кажемо за жалосни факт да из блиског Баната или Бачке, по два дана трговци дрежде на пошти и чекају да добију везу са Београдом или другим којим центром. Ко ће то све уредити, ко ће наћи и дати много милиона