Наша пошта

131 БАША ПОШТА

и милиовз да сето старо замењи новим и подигну нове везе у ваздуху и кров вемљу2 Кад ћемо имати тај новац и колико ће десетина година то трајати 2 А Шпанија има ва 5 година, кажу, то све ново, готово и уређево на најмодернији начин. Истина не треба заборавити, да ва време док туђа рука. уређује и распоређује, држава неће имати ни пет пара прихода од поште, али неће имати ни расхода, а имаће на крају уређен саобраћај какав никад сама не би могла створити.

Држава би могла телефон, телеграф па и пошту усавршити и унапредити самотакоако би овој струци посветила ову пажњу коју посвећује веким другим струкама. Ивдржавних и националних разлога, овим струкама се све даје, ове имају све што им треба, ва њих увек има кредита, јер се тако хоће, јер је предвиђено. — Допуштам, да ако се телефону, телеграфу и пошти не посвећује сва потребна пажња, то је ва то што се не може из финансиских равлога и из разлога државне управе, јер има прече од пречега. Само, при таком стању ствари треба то и признати, и о томе не дискутовати, да су телефог, телеграф и пошта код нас, из горњих разлога, слабо унапређени, уназађени чак, у државној експлоатацији, јер вису стављеви у исти ред са другим држевним струкама, него су стављеви у други, трећи ред, па ће у томе реду и остати, при таквом схватању и при таквим приликама. Мислим датако треба схватити целу ствар. Међутим, кад би телефон на пр. прешао у приватну експлоатацију, та приватна експлогтација веби ни имала други задатак, други циљ, него да предата јој установа дође у први ред, и она би тамо и стигла.

Не могу рећи до сам присталица идеје да се наша уставова на сваки начин преда странцима у руке. Не, само логички равмишљајуће, долавим до закључка, да је опортуно и да ћемо сигурније доћи до резултата, предајући нашу установу приватним организацијама у руке, ако се годинама, искуством и познавајући могућности државне експлоатације увиди, да држава не стиже, пореддругих многобројних задатака да утроши потребна средства, људство и остало на ову установу која је стварно само помоћна установа у животу државе, т. ј. није сама себи циљ. Само, равуме се, по себи, иако помоћна, наша струка рђаво ортанизирана, неће дати пуну помоћ, па ће се то штетно одезвати на све остале струке, које све скупа сачињавају државну егзистенцију.

На завршетку ћу цитирати мишљење славног нашег научника и стручњака баш у питањима телефона г. професоре Михаила Пупина, које је изнео у својој великој књизи „Егота ппплоталћ фолпуепфог“ српски „Од усељеника до проналазача“. Говорећи о своме чувеном „Пупиновом калему“ и о американским телеграфским и телефонским компанијама, вели: „пре двадесет и пет година американски телефон и телеграф компанија имала је једну малу лабораторију у Бостону и ту обављала све своје научно истраживање, ту се предувимало што је требало ва унапређење њено: Али у мирна и дремовна подграђа те мале лабораторије уселише се критичари као што је овај мој изум и раздремаше инжињери и управни одбор. Па сам срећан кад год помислим да су, можда, и моји изуми допринели овом здравом проветравању. М шта се догодило 2 Данас се у служби американске телеграф и телефон компаније и његове подружнице, Вестерн електрик компаније налази запослено, на послу око научвих истраживања. и унапређивања т. и т. службе, око 3.000 особа, на које се троши око 9.000.000 долара годишње. Када се упореди са радом ове врсте, рад на научном истраживању ва нашим университетима, чини ми се и сувише скроман. Млади људи са највишом академском спремом и сјајним даром раде и дању и ноћу трагајући за скривеним благом на граничним ленијама између разних наука и телефонске вештине, и ја сам уверен да су открића свих људи најбоље уложени новац ове велике индустриске органивације. На пример, њихово усавршавање многих појединости на мом изуму права су чуда и најбоље сведочанство о врсноћи њиховог ваучног дара. Оно што подржава ону велику вештину као што је телефонија, нису случајни изумитељи, већ онг умна снага која се налази у одлично уређеним и богато потпомогнутим лабораторијама ва опитно истрежевење. Кад мислимна