Наша пошта

махова признато. То радно особље, на коме и данас почива целокупан рад у струци, никада није свој посао занемарило. Никада се није извлачило, никада није поклекнуло, већ је са крајњим напорима прешло Голготу и унело крајњу енергију, да послови у струпи — икада за то није било могућности — теку правилно, и да после Ослобођења без протекција, већ својим радом крчи себи пути очекује награду, коју је својим трудом заслужило. Ми ћемо и од сада до самопрегора обављати своју дужност и са кр ајњим стрпљењем очекиваћемо, да нам. се стечена права врате, јер верујемо, да је и Отаџбини стало до тога, да своје синове по заслузи третира. Верујемо, да ће нас меродавни схватити како треба и дати нам задовољење, које заслужујемо својим радом.

У осталим ресорима о свему томе вођено је више рачуна.Заслуге, стручна спрема, стечена права,свугде су загарантовани. П,т,т, особље је уверено, да је Краљ. Влада, као извршилац Највише воље, решена да матеркално и морално награди све чиновништво — пораду и заслузи, ане само'један део. Изузетак је, дакле, учињен за п. т. т. струку у ресору Грађевина. И грађевински чиновници нижих категорија у том су погледу изостаљи иза њима равних у другим струкама.То је актива заједнице поштара-телег рафиста и грађевинара. А у Пошт. штедионици нове додатке није добило ни особље 1 категорије. Истина, неки од тог особља гмају тантијеме. Такве тантијеме не ужива необезбеђено особље п.т.т. струке које врши послове те исте Штедионице, али зато примају знатне тантијеме други — ван По Љ струке и ван Штедионице, — који су постављени у одбору Штедионице. « Раздвајајући се са ресором Грађевина, односимо од њега једно тешко наслеђе. Ваља већ прекинути са експериментесањем. Оно је штетно и опасно; води дегенерисању. Ако се не прекине, једног дана ће се рећи ва п. т. т. струку као што је рекао један професор универзитета ва једну другу струку „даје умртвљена, а њена политика доведева у ћорсокак“. Струка се нада да ће неправда бити поправљена у ресору Саобраћаја.

; ПРЕДРАТНИ

ГОДИНЕ СЛУЖБЕ

„Наша пошта“, расправљајући о персоволвом питењу, писгла је и с питању израчунавања година службе. У вези тога, „Поштви гласник“, у свом броју од 11 децембра 1930, доноси члавак „Како се рачуна ковтрактуална служба“ поводом пресуде Државног савета бр. #1547 од 48 јуна т. год.

ЈУ разловима пресуде Државни савет стао је на становиште, да служба бивших контрактуалвих поштара вије контрактуална државна служба из чл. 430 и 137 Закона о чиновницима него редовна државна служба призната специјалним ваконским прописема и према томе урачувива и у мивимални рок од првих десет година по чл.1 Закона о стицању права на личну пензију од 4 марта 1929. Из овога писац вакључује да се та служба мора рачунати и у рокове прописане ва напредовање по групама чл. 57 и 58 Закона о чиновницима. Према информацијама које смо примили, "предметва пресула Државног савета односи се на бившег контрактуолног поштара са теритерује Ди рекције пошта и телеграфа у Загребу. Прописи правилвика 0 превођењу контрактуалних пошта на територији Дирекција пошта и телеграфа у Затребу и Новом Саду од 1923, на који се Државни савет у својој пресуди позива, важио је само за територију тих дирекција што се види из самог навива пра-. вилника, али је пропис чл. 9 Уредба о равврставању важио и за поштанске пословаче на територији Дирекција пошта и телегрефа у Јубљави и Сплиту. Према томе, вероватно је да ће Државни савет на исти начив пресудити и спорове о урачунивости службе поштанских пословача, међутим до сада оваквих пресуда нема.