Наша пошта

КРОЗ КЊИГЕ И ЛИСТОВЕ

Јоцгпа! |ф6е]бргарћј;аце, у свесци за јануар 1987, доноси преглед активности и напретка т. т. установе у 1980. Прогрес је велик; исто тако очекивања. Налазимо се пред новим проналасцима и усавршавањем, од којих ми, на жалост, далеко стојимо. У истој свесци публикован је немачки закон о теле комуникацијама. У чл. | под инсталацијом телекомуникација обухвата све телеграфске, телефонске и радиоелектричне инсталације.

—_ Радио, илустровани недељни часопис, добио је новог издавача г. Сретена Ил. Обрадовића, власника графичког-уметничког завода „Планета“, и уреднике д-р Ђура Ђуровића. и др. Часлава Никитовића. Биће и даље посвећен радпофонији и доносити програм Радиа а. д. у Београду; у том циљу отворио је и нове корисне рубрике. Претплата је за годину 140 д., ва пола године 70 д. Адреса: Београд, Ускочка 8.

— „Џвгоџогп; робђаг почео је да излави, у Брибиру, под уредништвом г. Драгана Сриће-Поштарова. Лист је гласило уговор них поштара Југославије. У нашој краљевини, вели, дневно расте број уговорних поштара и изгледа да ћемо их доскора имати и преко 2000. Нико нам неће помоћи ако се сами не помогнемо. Лист заступа питање уређења уговорних пошта и побољшање стања уговорних поштара. Оправдано, као што је оправдана и њихова крајња тежња, да се државне поште не претварају у уговорне већ уговорне у државне. У томе је већи интерес. Иначе, због ексера губи се потковица. Повдрављамо, пак, намеру уговорних поштара да се придруже Савезу п. т. т. службеника Југославије. -

— У Великој Британији има преко 2 милиона телефона у употреби.

—_ Успостављена је непосредна радиотелефонска служба. између Велике Британије и Аргентине, са продужењем, линијама, за Уругваји Чили.

— Слободна мисао, Никшић, у бр. 16 и 19 ив пр. г., публиковала је напис „Народ и чиновници“ са потписом У/. (П. Милић, директор п. ит. у пензији) у којему се каже да живот, функција и напредак државе првенствено вависи од правилне организације — поделе рада и од чиновника који обављају државну службу. Способност и стручна спрема једног чиновника, лако се види, чим изговори неколико реченица из делокруга његове струке — слично мајстору који држи свој алат у руци. А његово друштвено васпитање и многа друга својства, огледају се у сваком његовом покрету. Наводи се даље потреба стручног школовања и практичног стручног рада и вежбања, уз доживотни труд. Све су школе еминентно стручне, и важе само за струке, ва које сеи изучавају.

Писац на вавршетку вели да се закони морају тачно и стручњачки примењивати и испуњавати, јер се без тога не да ни замислити ред, рад и прогрес у служби. Због тога, у свакој струци мора бити искључиво стручни надвор и контрола службе. То су једино у стању и могућности изводити, вршити и испуњавати стручно спремна и способна липа. Лица која врше такве функције, у сваком случају морају познавати сваку грану своје струке, до најмањих ситница, а ни у чему им млађи не смеју бити учитељи. Кад би било обратно, неминовно би се рушила дисциплина и наступиле зле и кобне последице. у ~

— Наша културна ориентација у данашњој Европи“. Под тим насловом изишла је, у Загребу, књига г. Владимира Дворниковића. Расправља посве опсежан предмет, од чијег решења зависи не само наша садања ориентација него и пут будућности. Писац третира Словене, пако са разним националним културама, као једну велику културну заједницу. Није противан да са Запада узимамо добре примере, али не да слепо подражавамо „лево и десно“. Сматра способном нашу нацију да ивради своју културу. Југословени би притом имали да се ослободе штетних утицаја, уколико су им подлегли, и да стварају специфичну своју културу. Особина „великих“, снажних народа.