Наша пошта

99

кратко, да се припомогне напретку и уређењу наше струке и шодивању особља.

Међутим ми имамо тих часописа врло мало, а службеници се слабо ва њих интересују. То је једна рђава оцена ва нас, ва нашу свест и за нашу добру вољу да подижемо своју струку, да подижемо себе.

„Наша пошта“ констатује да је слаб интерес особља ва нашу стручну литературу. Ако утврдимо извесне чињенице, можда ћемо лакше разумети увроке томе те ћемо и лакше наћи начин да узроке отклонимо.

Јесу ли се вапитали садашњи и бивши уредници, да ли се међу равловима, вашто се особље слабо интересује за стручну литературу, не налави и тај равлог, што особљу није дата она и онаква литература, која њему треба, коју оно жели и тражи. На пр. кров више година излавио је један часопис о радио, телеграфу и телефону, у коме су третирана већином специјална питања ив више техничке радио телефоније у веви са вишом математиком, и тај је часопис растуран у више хиљада примерака међу наше п. т. особље и по малим вабаченим поштама, међу особље које није внало ни а 6 с из радио-телефонске технике. Није било тешко уверити се, да од хиљаду натурених бројева, ни 10 нису били ни расечени, а прочитани > — ни два од хиљаде; јер по малим поштама нема радио инжињера нити специјалиста у тој материји. Шта треба силним приправницима 11 категорије, званичницима, кондуктерима, уговорним поштарима по селима и њиховим вежбеницима и помоћницима, расправа о питањима из радио технике и слично 2 Само часопис се је продавао добро, јер је издаван са високог места па је народ сматрао да је обавевно да га купује, али не и да га чита. Није чудно ако је особље изгубило сада, кад може слободно да се изјасни, вољу да чита и плаћа часописе ив којих ништа не разуме и којиму не требају. — Наук: издавати часописе и уредити их тако, да они буду приступачни свој маси п. т, т. службеника, да их часопис у истину заинтересује, третирајући његова животна питања, питања о најпречим потребама струке и особља, питања опште — важна и опште корисна. Извоставити све специјалне ствари, високу технику, специјалне струке, а готово избегавати и препричавање правилника сувопарних м досадних, или ако се што третира ив њих, дати у форми лако сварљивој и интересантној. — Код нас исто тако важно је питање ко ивдаје један часопис. – Као свугда, и код нас часопис морају ивдавати људи од ауторитета, стручног и моралног, људи који су у отруци и животу нешто радили и урадили. Затим, једна важна ствар ва нас: партије, партиске борбе ва последњих дванаест година, и још од пре рата, ватровале су и наше људе, створиле су се подвојености, клике, поделе по партиским вевама и по личним вевама, симпатијама и антипатијама. Штавише, извесна господа никако се не трпе, мрве се,