Наша пошта

100

за собом имају читаве редове својих присталица, који су У међусобној латентној борби. Ако једна од ових група издаје накав лист, створи покрет, неће наћи подршке код осталих, него ће наићи на опозицију, наићи ће на сметње и на људе који су спремни да им чине штету. За сваку акцију код нас ограничен је број службеника који ће је подржавати; други извесан број Ће јој супротити, а остали ће покавати потпуну равнодушност. — Те појаве нас упућују на закључак: да ниједан часопис, издат од једне групе, неће наићи на опште благонаклоно интересовање. — Наши водећи радници, писци, сарадници, издавачи, морају, — што је у садашњим политичким приликама логично, лако и остварљиво, чак и тако рећи обавезно, —моралибиударити крет на своје досадашње расправе, поделе и непријатељства. — Бев. тога помирења јавно извршеног пред целокупним особљем, они неће имати успеха, неће никад имати своју широку публику, широку прођу, — јер ће се увек наћи људи који ће рећи „а, то је лист г. Х. илиг. У. — нећу!“ — Један стручни часо“ пис морао би бити једна морална скока ивмеђу службеника, спона која бе их дуг ховно повезати; а наше људе неће моћи духовно повезати, људи који су се годинама прогонили и одбацивали. С асопис проба да проте њи = сажима целокупно особље.

На дневном је реду говор о кризи књиге, т. ј. о продаји књига; ту је и крива у продаји часописа, па и наших часописа. Особље нема новаца. Плате су п сувише мале а издаци велики и многобројни. Кад један служитељ прима 770 динара месечно, кад сада постављени службеници са 2, %, 6 п 8 разреда тимнавије, примају месечно само око 900 динара, како хоћете да купују књиге ми часописе 2 Треба прво хлеба, стан, обућа = одећа, и још сто других ствари, па тек онда књига. То бар не треба. докавивати. Ниже, оно најмногобројније особље, нема средстава, нема новца да плаћа књиге, а кад то ипак чини, оно чини жртву, лишава се другог чега.

Зашто се на пр. продају у хиљадама хељадама примерака дневни листови; Они су једна духовна. потреба појединаца; новине се обраћају свима, најширој маси и елити; доносе ствари приступачне свакоме, ствари које сваког интересују, заступају опште народне интересе, и раде на општем привредном, просветном, материјалном напретку народа као целине. И наши се часописи морају држати тих принципа. Та општост и бављење само општим стручним и битним материјалним, интересима особља, могу им дати онај широки публицитет, који бисмо желели.

У овом погледу један овакав стручни часопис, приват" ног издања, много је погоднији него ли један неслужбени део „П. т. весник“, како јесе то хтело учинити. Јер службено је службено. Био би једностран и не би смео себи дозволити извесне