Наша пошта

117

Министарство је преузело концесију која је била дата двама немачким друштвима, за прекоморску телегр. службу.

— Амерички инжињер Батсон пронашао је бежичну машину за писање, „Батсонограф“, којом омогућава диктирање у писаћу машину и из највећих даљина. За то се употребљују кратки радио таласи. Пријемна писаћа машина аутоматски бележи што јој се преко радио таласа "саопштава, Машина може да прими 1200 слова у једној минути. Диктирати се може у исто време на више страна, у више машина. Новом проналаску инжењери придају велику практичну вредност.

—" Даректор париског астрономског института пронашао је једну нову справу, управо веома тачан часовник, са врло вамршеним механизмом. Овај чудесни часовник доведен је у непосредну и сталну везу са париском "телефонском централом и ко годсеу Паризу интересује, телефонским путем,за тачно време, централа га везује са овим часовником, који у свако доба помоћу нарочитих знакова саопштава часове, минуте и секунде. Веза телефонска је тако удешена, да и више претплатника могу у исти мах да чују овај нови часовник и према њему удесе своје часовнике. Практична вредност овог часовника. је велика и довешће најзад до потпуног изједначења времена. (Правда)

—_ Енглеска влада је израдила закон којим намерава. да узме у државну експлоатацију: подземне железнице, трамваје, омнибусе и друга саобраћајна средства за пренос путника у Лондону.

— Правда, 20 и 26. 1, донела је написе „Предлог ва делимично решење привредне и социјалне кризе и „Шта да унапређујемо““, од др. Ри-. карда Лерка, саветника п. т. т. управе Мин. саобраћаја. Писац, поткрепљен научним доктринама, уз познавање домаћих прилика, ра„справља важно питање земље и задругарства, док изложи мишљење, упркос аграрног значаја наше државе, да је унапређење нашег занатства и индустрије бар исто тако важно каои унапређење вемљорадње. Г. Лерк оправдано сматра да је недоглодно поље рада за унапређење нашег газдинства и сузбијање опште кризе. Нема, вели, препрека да установимо бар петогодишњи програм рада на привредном пољу. Лозинка нам мора бити: унапред одређен, систематски и организаторски рад. — Радо бележимо сваку општекорисну манифестацију ив редова особља п. т. т. „струке. Нациси др. Лерка таквог су реда. И радоваћемо се ако видимо да се његово перо позабави и на сиромашној п. т. т. њиви, која тражи рада и зноја, да дође до сејања и жетве.

Ту исту жељу изражавамо наспрам осталих, тако Д. Илића Јеја каомиг, Бошка Стрике, управника поште Загреб 1, који «се истакао својим радовима. О његовим Далматинским манастирима, „Правда“ је донела врло повољну и заслужену оцену Г .Стрика писац одличних књига „Карађорђева Топола“ и,„Фрушкогорски манастири“, издао је своје ново дело о далматинским манастирима Ово дело вјајно потврђује ону солидну репутацију, коју је г. Стрика сте као захваљујући својим ранијим књигама, на основу савесног, истрајног и свестраног проучавања. Издавши опсежно и са васлуженим похвалама запажено дело „Карађорђева. Топола“ (1925).,г. Стрика приступио је као повереник загребачког Етнографског музеја проучавању наших манастира, тако богатих знаменитостима и драгоценим сведочењима о прошлости. 1926 г. Стрика обишао је манастире у Фрушкој Гори. Неуморан проучавалац, одушевљен идејом да прикаже величину, сјај и прошлост српских задужбина, г. Стрика прикупио је по фрушкогорским манастирима веома богати значајан материјал, проширивши га помоћу фотогрфаских снимака, које је сам направио. Тако је поникло прво дело г. Стрикино из велике замишљене серије књига о српским вадужбинама. 1927 изашла је књига „Фрушкогорски манастири“, оцењена веома повољно, и то умесно уз истицање да г. Стрика, дајући обилан материјал, обрађује тај материјал на један приступачан , може се рећи приповедачки начин далеко одсваке сувопарности и шаблонивма. Г. Стрика наставио је своје проучавање манастира и сада је пред нама његово ново дело, посвећено