Наша пошта

118

детаљном опису далматинских манастира, са савесним и ауторитативним оживљавањем њихове прошлости.

У књизи су описани свих 11 далматинских манастира. Подробно су приказане све историске знаменитости, као и делатност оних побожних. и врлих људи, који су стекли заслуге у погледу оснивања и одржавања манастира.

Издање „Далматинских манастира“ веома је укусно и отмено. Оно. је илустровано великим бројем слика, које приказују манастире, манастирске старине, бивше и садашње старешине и настојатеље. Књига садржи један документован и лепо написан географски и историјски преглед Далмације од најстаријих времена до ослобођења и уједињења. Исте тако и Боки Которској посвећено је једно лепо поглавље.

Књига износи 288 страна већег формата са 162 слике. Цена књизи је 60 д., а наручује се код писца г. Бошка Стрике, управника поште Загреб 1. Ово одлично дело ,у коме су први пут као целина приказани далматински манастири, заслужује свесрдну препоруку.

— Реорганизација железница од инж. Здравка Васковића, Београд 1931. Цена 80. д. Ово дело, управ његов 1 део — који приказује иностране желевнице, — чини част југословенској стручној литератури. Може се упоредити са најбољим таквим радовима У већим земљама. На 477 стр. прикавује уређење страних мрежа: Швај"царске, Италије, Чехословачке, Аустрије, Немачке, Белгије, Француске, Велике Британије; испитује узроке послератне кризе на желевницама. Писац научно испитује проблем железничке реорганизације заједно са свим фазама кроз које је прошла у равним државама. Поред административне, финансиске и техничке стране, доноси законе и уредбе који су доношени у циљу санирања. У проучавању спроводи, као нит, само главне ствари, које имају принципиелни карактер. То да му послужи као база ва П део књиге,који ће се бавити реорганизацијом наших железница. Г. Васковић— познати писац у литератури своје струке, пређе начелник ва, грађење железница, — не одбацује сопствено—домаће искуство. Напротив, сматра га рудником, који треба ваљано искористити. Али је противан застарелом рутинерском начину, који би тако сложене проблеме решавао. без познавања сличних проблема код страних држава. И „Наша пошта“ је стала на том становишту у погледу рефорама ва п . т. т. струку.

Писац се дотиче напретка наше желевничке службе. Кров најновије реформе, појачава своје гледиште да се наше желевнице могу организовати тако да саме себе издржавају и да уједно служе привреди. Отуда и његов одлучни став против предаје железница у приватне руке. Као да држава није способна да их сама држи и унапређује...

Књига у. инж. Васковића, по принципима које заступа, није без интереса ни ва организаторе п. т. т. струке. Прво по научним методама, које су опробане на путу реорганизације, те по индустриском систему повећања продукције и прихода. Подједнако по вакључку гледе начина. експлоатације начина који је ва телефонску службу заступан на страницама „Наше поште““. Јер г. Васковић вели, чим се наиђе на тешкоће у организовању железничког саобраћаја код нас одмах се појављују мишљења људи, који у ствар дубоко не улаве, да железнице треба предати у приватне руке. Међутим, после рата појавила се тенденција. неотуђивања државних већ откупљивања приватних железница. И то се радило увек у интересу привреде а не против привредних интереса. Пре рата просто финансиска ситуација диктовала је да ли ће нека мрежа бити у државним или приватним рукама, после рата неподељено је мишљење да држава ово моћно саобраћајно средство не треба да пушта ив својих руку.

Као такву, препоручујемо књигу г. Васковића да не умакне ни оку наших п. т. т. стручњака. Поред познавања проблема желевница, донеће им светлости у бирању метода за препород исто тако културно-саобраћајне п. т. т. струке.

Д-р П. ШОЋ