Наша пошта

225

Иначе, а из напред наведених разлога,и једне и друге одредбе биле би, семе по себи, корак унатраг. Верујемо да г. Министар то неће дозволити.

Да поновимо, крајња, пак, идеална солуција је успостава Министарства пошта и телеграфа, макар, у интересу штедње, без министра, већ да тај портфељ одржава министар којег другог сродног ресора.

Бр Ни

ЧИНОВНИЧКО ПИТАЊЕ

Поједине велике државе издају преко п. т. т. прихода огромне суме ва то да службу побољшају и да тај део саобраћаја буде на потребној висини. Расходују се знатне суме за материалне као и за личне потребе. Статистике разних земаља показују да се злоупотребе у држ. служби најбоље лече побољшањем материалног стања. Немачка статистика је дала цифре које показују да су злоупотребе расле или падале према економском стању чиновника.

У Југославији можемо бити задовољни са чињеницом, да су злоупотребе у п. т. т. служби сразмерно мање него у другим вемљама. Свест и морал п. т. т. службеника тиме су добили похвално обележје. Стога се надамо да ће то особље наћи пажње и подршке код меродавних, да му помогну да одговори својој дужности која је тешка а држави и друштву потребна.

Полазећи са тог становишта, разгледаћемо нови закон о чиновницима у вези са особљем п. т. т. струке.

Закон о државном саобраћајном особљу од 22 јуна т. год. обнародован је у „Службеним новинама“ од ! јула т. год. и тога је дана ступио на снагу. Противно очекивању, тај закон се не односи на особље п. т. т. струке, па је према томе особље те струке препуштено општем закону о чиновницима од 31. марта т. год.

Јавна је тајна да је п. т. т. струка била, у последњем часу, просто убачена у закон о чиновницима од:31 марта т. год., па се је очекивало да буде та грешка исправљена новим законом о саобраћајном особљу, међутим, нису се оствариле наде, да се односи п. т. т. особља регулишу тим законом о саобраћајном особљу — међу којим спада и особље п. т. т. струке. Тиме је п. т. т. особљу нанета недотледна штета, јер његове посебне потребе нису проучене, него просто изједначене и шаблонизиране са потребама осталих струка, са којима п. т. т. струка није имала и неће имати никада никакве везе.

Годинама је п. т. т. струка водила борбу ва свој посебан закон, године је употребила само ва своју организацију, пошто и није било струке која би имала више разних система, неједнакости које је требало изједначити, регулисати и саобравити. Зато тражење п. т, т. струке по посебном вакону о регулисању личних односа није било резултат личних амбиција и користи