Наша пошта

925

особља, него стварна потреба. Било је појединих покрајина, нарочито са територије бивше Аустро-Угарске, где је само садање манипулативно особље било подељено на три, четири, па и пет потпуно различитих система са разним правима, па чак и дужностима. Ова је разлика проистицала из саме организације струке, која разуме се није могла да има корена у стогодишњим законима, него се је рад регулисао према моментаном развитку и прогресу струке, која је између свију струка најмлађа али и најактивнија и корача, не корацима него скоковима напред. Према томе, питање изједначења персоналног законодавства п. т. т. струке, мора се признати, да је било једно однајтежих питање. Код толиких система најтеже је било регулисати службене односе особља. Зато је већ 1921 узакоњен посебан закон о регулисању звања и плата п. т. т. службеника. Штета да је тај закон регулисао, са малим изнимкама, само ввања и плате службеника п. т. т. струке, а не и остала питања. Закон о чиновницима од 1923 примењен је и на особље п. т. т. струке, али се је при доношењу тога закона водило рачуна о посебностима струке, па су се са неким одредбама у Уредби о разврставању и распоређивању, регулисале барем донекле неке врсте службе, а што је било главно, и сам положај манипулативног особља п. т. т. струке. Међутим, приликом доношења новог закона није се водило о томе рачуна, потребе нису проучене, иако неке одредбе дубоко засецају у саму егвистенцију п. т. т. службеника.

Већ одредба првог параграфа каже све, пошто тај закон „важи како за чиновнике тако и за остале државне службенике грађанског реда, као и ва службенике п. т. т. струке и Поштанске штедионице“. Шта је требало нарочито истакнути да закон о чиновницима важи и за службенике п. т. т. струке, као да јадни поштари до сада нису били државни службеници грађанског реда, него су постали то тек тим законом

Изгледа да је најфаталнији дан ва п. т. т. струку био кад је она изгубила своје Министарство, те своју самосталност, Та фаталност прати п. т. т. струку од тога дана даље кроз све законе и све прилике. Од тога дана лута се без циља на штету струке и њеног особља. Док су остали ресори донели сваки свој посебан закон о организацији, којим су уједно регулисали и службене односе свога особља и с тим припремали терен за нови закон о чиновницима, нови је закон п. т. т. струку затекао са стањем од ! септембра 1923 као да надлежни фактори нису хтели или нису имали разумевања за потребе п. т. т. струке. Стога се надамо да ће у сродном Мин. сабраћаја то бити исправљено и побољшано. То ће бити прави потез новог доба.

Равуме се да нови закон о чиновницима то хаотично стање није могао поправити бев специалних одредаба, али кад је ово већ било пропуштено, п. т. т. струку није требало