Наша пошта

229

о тој новој школској години, или боље о томе, како ја мислим о спремању кандидата у тим нашим п. т. школама.

Кад имамо овако добар материјал, као што су ђаци са свршеном потпуном средњом школом, мислим да би се погрешило ако се од тих младих људи не би кроз нашу стручну школу створили, не само ваљани службеници, већ и стручно образовани људи, т. ј. који ће боље стручно и знати и повнавати све наше послове. То би све, по моме мишљењу, постигло на тај начин, што би п. т. школа, која је до сада трајала само годину дана, отсада трајала две године. За те две године ђаци ће темељно познавати предмете, јер ће се на танане прећи сва, врло често обимна грађа. Поред тога они би могли за то време да се обуче свима видовима радњи које су у вези са тим предметима, ако би се са њима све што се предаје ту, у школи, за време предавања практично изводило. Од оваквог рада било би двојаке користи: свршени ђаци би познавали до у танчине све предмете, а сем тога могли би се после свршене школе од стране управника и старешина пошта врло добро употребити за све послове, пошто су све те послове практично видели и радили у школи. И још нешто: практично обученим ђацима не би много сметало ако у служби не би могли често да мењају врсте послова, пошто Бо их они, према овоме, знати увек да раде, што до сада није био случај. Јер иако су кандидати, пре но што ву дошли у п. т. школу, били по поштама на пракси по годину дана, нису тамо често ни видели извесне послове, а камо ли на њима радили. За ово се не може нико кривити, јер и ако је било најбоље предвиђено, интерес службе је императивно другојачије налагао, и постављени кандидати-при_ правници радили су само оно што им је било додељено у рад,

Кад би п. т. школа трајала за годину дана више него сад, државна каса од тога не би трпела штете, већ би напротив могла имати уштеде. То би се постигло на тај начин, што се кандидати ва прву годину учења п. т. школе не би плаћали, већ би школу учили о свом трошку. Та година за њих и за Пошт. управу била би зато да се установи: јесу ли ђаци вредни пажње коју ће им по свршетку те године указати Пошт. управа, постављајући их као ђаке за приправнике појединих пошта, с тим да су дужни до нове школске године у њима радити све додељене им послове. Не мислим да би се требало бојати, да ће бити мањи број ђака за оваку п. т. школу од досадашњег, зато што их Пошт. управа неће одмах, као досада, поставити за приправнике, јер ако су се ти младићи могли или морали школовати ван свога места рођења неколико година, пре но, што су се пријавили за п. т. школу, моћи ће да се школују о свом трошку и за ту годину дана, с обзиром на околност да после тога, ако су добри и ваљани, добијају принадлежности приправника, а по свршеној школи изглед на добијање оних