Наша пошта

признаници. На тај начин, држим, да ће у државну касу ући све од пошиљаоца уплаћене суме и да би се злоупотребе, ако би се у опште појавиле, брво констатовале. Штампање бројева и серија на новим дневницима предложио сам, зато што сам хтео да искључим могућност уништавања појединих већ попуњених листова, пошто би при оваквом вођењу дневника тако што контролним органима морало пасти у очи. Из тога сам разлога и предложио да се о издатим дневницима води строга евиденција, нарочито кад су у питању мале поште, где је све у рукама старешине — рачунополагача.

Они који су за упрошћавање рада код пошта замериће ми, можда, што сачињавањем признаница компликујем послове и отежавам рад, у времену када се други труде да манипулацију што више упросте. Пре свега ја мислим да се овим рад много не компликује, нити да се много губи у времену. У осталом ако би и то било, кад су у питању интереси службе свака се намера, која иде за тим да их осигура, може и мора опростити. Сем тога ваља имати на уму ито, да сваки прилагођава своје послове према приликама, па како се је у пракси показало да у погледу поверења треба да будемо штедљивији, зашто то не би били док не наступе боља времена. А она могу доћи кров нашу школу, куресве, предавања и томе слично. Задржати дотле систем строге контроле није ни штетно нити заворно: сачуваће се многа пара и спасити од злочина многи п.т. чиновник.

Док се не би донела потребна одлука у погледу изнетих измена код дневника уплаћених упутница, злоупотребе ове врсте могу се смањити само честим прегледом рада пошта (саинконтрадијом) одстране инспектора Пошта, управе и Дирекција пошта и телеграфа. Ја сам за честе прегледе зато, што налазим да се прегледима, који се према данашњим прописима врше, не могу установити злоупотребе, нити исправити грешке, које су плод неправилног примењивања прописаних правилника. При просуђивању о овом предлогу не треба сметнути с ума, да има пошта које се не прегледају у години дана ни једанпут. Да не би, пак, оскудица Дирекцијских инспектора била сметња, предложио бих за вршење инспекцијоне службе још и административне и рачунске чиновнике Дирекција, којима је ова служба добро позната. Пошто би, према овоме, службена путовања била честа, то бих у интересу државне касе предложио, да се за сваку Дирекцију према њеној територији издејствује известан број бесплатних жељезничких карата. Овим предлогом наше колеге неће бити задовољне, али кад је у питању служба и њен просперитет, материјални приходи морају доћи у други ред, као што је то случај код контролних органа нашег Министарства. Погрешно би се закључило, ако би се рекло да сам зато да се ив буџета бришу суме предвиђене за путне трошкове. Нека оне остану и нека се из њих плаћају путни трошкови чиновницима послатим ради прегледа пошта, ну, то према увиђавности Директора; честа путовања без економисања била би врло

скупа, а о томе мора се водити рачуна, макар да је у питању материјално благостање чиновника.

Проналажењу оних који штете државну касу, много могу да допринесу и службеници на раду при контролном отсеку Дирекција. Прегледајући марљиво радове пошта они могу одмах да утврде има ли у раду неправилности, нарочито ако пажљиво прате службеникова зарачунавања примљених покрића, као и отправљених вишкова. И чим примете да радови нису у реду, дужни би били да о томе писменим рефератом известе свога шефа, да би се молила Дирекција да у пошту, противу које постоји пријава, пошаље инспектора ради предузимања потребних мера. Али бш зато што службеници отсека знају, да свака неправилност у раду пошта до-· носи као неминовну последицу изаслање инспектора, па према томе и кавну службеника те поште, многи од њих из колегијалних разлога не врше дужну пријаву, докле-год су у питању „мале“ грешке. Овакво појимање колегијалности није оправдано. Наша је колегијална дужност да се помажемо и радимо уједињеном силама, али само на корист

7 аи,