Наша пошта
52
гранама п. т. т. струке јединица: 250,279.327 док у 1930 овај је промет порастао на 579,388.429. Исто тако у 1924 имали смо прихода од свију радњи 481,238.381 д. док у 1930 год. целокупни приход изнови 5%6,333.596 д.
Из свега овога види се, да је П. т. управа за ових седам година неоспорно радила и подизала своју земљу у култури и напретку, а држави стварала огромне суме прихода.
Ако погледамо статистику 1930 и упоредимо је са државама приближним нема, видећемо да смо 1930 имали 4012. пошта, од којих: лржавних 623, бањских 13, змбулантних 435, уговорних 4125, општинских 1813 и помоћних 303. У 8929 број пошта био је 4004, докле у току 1930 отворено је 1 нових пошта.
Када узмемо у обзир површину територије неше држате, која износи 248,665 км= и број становника од 13,930.918, на једну пошту пада 62 кма а 3.472 становника. Ако издвојимо од укупног броја пошта, општинске и помоћне поште, чији је број 2116, а које у погледу рада не дејствују као државне и уговорне поште, и бањских 13, које раде семо за време севоне, онда нем остаје 1.883 поште, које стварно раде преко целе године. Према озом броју 1883 поште, на јелну пошту пада 132 км а 7.398 становника; значи, да на сталне поште пада неразмерно велики број становника кзо пи велика површина у кма а овим м' велика улељеност од поште.
Упорељимо ли ноншу државу са државама приближним нама, видећемо најбоље колика је несразмерност у погледу пошта, стеновника п км= на пр.:
са повр- па а | квоки
ДРЖАВА стал Бојина | шина у | ОРО | за | на ТеНРВНИК кв. км. |лпоштај пошту |погнту | Југославија 13,930.918 | 248.665 | 4.012| 3.472| 62 | Румунија 17,904.623 | 294.987 | 6.1161 2.972 | 48 5: | Чехословачка 44.571.470 | 140.364 | 4.563] 3.1931 31 |
Из ове се табеле види, да је према површини наше државе број пошта код нас мали и да је највећа километарска удаљеност од једне до друге поште.
Да погледамо сада промет, који су постигле поште горњих држава.
Наша држава у 1920 год. имела је укупан број промета 579,388.429 јединица, који је постигла са укупним бројем гапосленог особља од 11.490. Упоређивањем неших статистичких података са статистичким подацима наведених држава, долази се до вакључка, да смо ми са најмањим бројем особља. и најмањим бројем пошта постигли већи резултат рада, што значи и већи приход државној каси. Ово најбоље доказује