Наша пошта

58

да би наша. држава, већим бројем пошта и особља постигла завидан промет а тим би и приход био много већи,

Доња табела показује промет у равним државема у току

1930: а Радних И аовиа Ки Целокупан Укупно | 83 једног служве= ДРЖАВА прбмен БЕОКЕЋ ника припада годишње | дневно Југославија 579,388,429 1 11.490 | 50.425 | 138 Чехословачка 1,389,682.380 | 44.266 | 30.267 82 Румунија 512,444 428 | 26.226 | 19.539 53 'Пољека 4,614,269.723 | 46.532 | 34.691 55

Из овога прегледа најбоље се види колики посао врши п. т. т, особље у нашој држави, јер на сваког службеника пада 50,425 јединица годишње а 138 на ден. Овде треба равумети, да је реч о пошиљк-ма које захтевају и вишеструко руковање, као што је случај код пекета, телеф. разговора, телеграма итд. а чије је руковање урачунато само једеннут, те се логички овај број од 138 дневно можг узети минимолно, чбвиром на руковање овим пошиљкема, у два пута, тј. уместо 438 у 276. Узме ли се у обзир и глмини : са службом и иввесан број особља, који није ме : било да је запослен, било да је оболео или отсутен од дужности, израђена јединица још више ће се повећати у корист особља које је вршило службу. Према оваквом стању ништа не треба. да нос чуди, када овде поеРАНр, да је од вапосленог особља 41,490 у 1930, боловало 4.120 од којег броја 2500 мушких а 1.628 женских, који су во укупно 89.683 дана.

Из свега наведеног излази, да би препоручљиво било, да се што већи број пошта отвара и особље повећава. Расход би одвраћао много већом сумом приходе

Ово је само један мали детаљ из великог обима статистичког бројања и мерења. Засед истичемо ссмо ово, а у наредним бројевима постарећемо се да демо и другу слеку која се оцртава из других одноба и погледа по нашој статистици.

РАДИЧ С. МАРИНКОВИЋ,

чиновник Статистичког отсека Управе пошта и телеграфа.

Писац је срећно изабрао поље рада. Потребно и корисно. „И, п.“ (јули 1929) публиковала је кратак упоредни преглед т.т. саобраћаја од 1865 до 1927. Задужио би службу и јавност онај који би га допунио. — Ур.