Наша пошта
56
и П класа на бродовима“ па је Контрола нашла, да противу истог нема. пита да примети. Бр. 61.194 у 1931: Државни службеници дужни су употребљавати пошт. аутомобиле на отстојањима на којима не постоји же. лезнички или паробродски саобраћај ако закупац превоза пошт. пошиљака врши и редован превоз путника.
Бр. 74071 од 22 септембра 1931: На питање М. грађевина може ли се службеницима који су пре 1 априла 1931 прешли из контрактуалне службе у грађанску, накнадно признати време проведено у контрактуалној служби и на основи тога накнадно регулисати припадајућа им положајна група, — Главна контрола налази, да се овим службеницима, време проведено у контрактуалној служби, не може накнадно признавати јер им се по Ч. з. од 31 УП 1923 ово време није привнавало ни за групу ни за степен основне плате. Јер кад би се стало на гледиште Министарства грађевина, онда би ово накнадно признавање времена довело до исправке њиховог положаја пре ступања на снагу Ч. з. од 31 11928 што би било у противности са 5 252 Ч. з. по коме се законском пропису исправке затеченог стања не могу вршити административним путем:
Ва убудуће било би беспредметно, пошто је напредовање но групама везано за време ефективно проведено по групама — 5 49 4. ва по прелазном наређењу — 8 252 4. з. сви службеници који су се на дан «ступања на снагу новог 4. з. затекли у активној државној служби остају у групама у којима су се затекли (55 249 и 251).
ПОШТАР — СЛИКАР
„Наша пошта“ почела је да доноси портрете наших вредних колега, који се поред стручног рада баве још књижевношћу и уметношћу. Тако «се подиже струка и људи у њој. „НЕ. п.'' тиме је пробудила из учмалог сна, све оне, који се мање и више интересују, за живот и рад наше струке и њених вредних чланова. Изуми и гигантске творевине технике, довели су нашу струку, пред једним новим проблемом, који се може решити само нашим заузимањем о активношћу.
Свака наука има своју огромну литературу; те човек није могућан, да их све умно обухвати. Дато пак и поред стручног рада, може увек наћи времена, да се забави са читањем добрих и корисних књига. Са читањем, човек се интелектуално усавршава и добија један духовни капитал, који му подиже вредност у друштву. Код нас има известан број колега, који се баве флалозофијом, књижевношћу и сликарством, па су понеки од њих већ успели, да се подигну на подијуму јавног признања, и тако у многоме допринели и самој струци неку врсту похвале. Све их поименично у овом чланку не могу прикавати, пошто би обухватио велики простор. Повабавићу се једним између ових, Г. Николом С. Гакчетовићем, који прелази стручан оквир и улази у уметност. Г. Гакчетовић је рођен у Приштини. Свршио је четири рагреда гим назије, и П. т. школу у Скопљу. 1922 је постављен за п. т. приправника у Приштину, где се и сада налази као п. т, чиновник [Х групе. Почео је још од малена да слика, тако да су у њему наставници наслући али дар. Саветовали су му да се посвети искључиво уметности. Његово материјално стање му није дозвољавало да сврши уменичку школу. Али ипак није напуштао кичицу, већ је у слободном тренутку радио неуморно. Његови сликарски радови су многобројни: „Тулбе Муратово", ,Газиместан"", „Косовски божури"", „Косовска народна ношња“, ,Карађорђева улица у Приштини“, „Грачаница“ и п но још других радова. Приређивао је изложбу још 1927 у Приштини, и том приликом откупљени су му многи радови, Издавачка књижара и штампарија Јов. Т. Костића