Наша пошта

у Приштини, откупила му је слике: Тулбе Муратово, Гази-местан, Косевска народна ношња и Карађорђеву улицу у Приштину. Умножило их у 900 комада, па их продаје по целој нашој држави.

= КБ. Гакчетовић слика веома прецизно и јасно. Најрадије слика пејзаже Косова. Колорити су му рефлекти ни, да се на свима чита, у сваком потезу, по једна мисао. Износи визије далеких покољења која су пала на Косову. Сваки потез кичице је у складу са догађајем. Нарочито: истиче хероизам. Косово је наш највећи пораз, али и наш понос. На Косово смо изгубили царство. Са Косовом смо га повратили, Две војске су се сукобиле, српска и турска и ту изгинуле. Потекли су потоци крви.. Из те крви изникли су ,„Косовски божури“". Г. Гакчетовић, у ,„Косовским божурима:' потврђује свој дар. Губи се много у детаљима па и не за пажа стилске равлике. На то га наводи машта, која има пресудни значај у свима његовим радовима. Г. Гакчетовић је рођени таленат, без школске поуке. Код њега нема оних разноврсних мотива, који би га овековечили, као и оне рафиниране бујности и жара, који се данас тражи. Али зато има јасноће и ону лепу идеалност што га немају многи данашњи уметници. Верујем да ће се понова приказати са једном изложбом одабраних радова и на њој постићи жељени успех.

ЈОВАН М. МАТОВИЋ (Ниш)

Писац је досад публиковао: „„Ореол мојих мисли“, ,,О Краљу Влалаону“, а по листовима чланке: «Скица женске делатности», «Воља..» , «Привидна срећа...» , «Валавак сунца». Друге радове, међу којим „„ЈБубав У ХХ веку“, спрема за штампу. Њему, ,„поштару-сликару · исвима припадницима п. т. струке желимо да, и кад раде ван њеног оквира, — што је за похваљу, — остану јој верни: да кичицом и пером не заборављају своју професију. Професију, по изгледу „сувопарну , која је давала и може дати мотива и импулса за уметност, за човечанско и човечко. Уметност „одабраних“ тада ће добити двоструки значај: општи и стручни. Посредно ће помагати и струку, у којој живе и раде, а којој треба помоћи.

Ур:

ПРЕГЛЕД

ВЕСТИ ИВ МИНИСТАРСТВА

— Држ. савет је расправљао о тумачењу чл. 99 Вакона о држ, рачуноводетву, па је на Ошштој седници, одржаној 26 и 28 јануара 1931. одлучено, под Бр. 4985:

„„Вештачкој комисији из чл. 99 6. закона о државном рачуноводству има увек места, кад год је у спору између уговорника техничко питање, а не само каквоћа испоруке или солидност извршених радова.“

— Указом Његовог Величанства Краља постављен је за сенатора г. д-р Бењамин Шуперина, бивши министар пошта, из Вагреба, који је изабран за члана Клуба сенатора.

— Указом Његовог Величанства Краља постављен је за изванредног посланика и опуномоћеног министра краљ. посланства у Тирани г. Јован Ђоновић, публициста, уредник „Трговинског гласника". Г. повланик је, онда по свршетку средње школе, био пошт. чиновник на Цетињу, у времену кад су чиновници рекрутовани из кандидата са средњом школском спремом, док је прешао у Београд камо је, 1908 г., еврито филозофски факултет. По уједињењу био је народни посланик