Наша пошта

36

„Н. п.“ међутим жели да развије своју делатност, што би било несум-. њиво у корист самих претплатника. Али да би развила своју делатност она треба да има новаца ,да плати сараднике за равноврсне своје одељке“.

Ни дужници — неплатишше нису били поштедели „Нашу пошту“, која их позиваше:

„ЕН. п.“ не стоји материјално ни добро ни лоше; број плаћа број и тако она животари. „ЕН. п." има доста дужника; не зато што неће да плате, него само зато што су лењи или немарни да напишу упутницу или чек којим би своје дуговање измирили. „Е. п.“ би могла бити много обилатија у материјалу, но само кад би увећала број својих претплатника, и кад би јој била измирена дужна претплата... Не чекајте нове опомене, него одмах пошљите што сте дужни“ — Неки претплатник враћаше осам свесака уједно, а „Н. п.“ му одговараше: „Кад смо вам потражили претилату, ви нам све бројеве враћате са изјавом: да га нисте наручили! Вбиља леп изговор, само, невнам да ли је и похвалан... Лист вам нисмо наметали, сами сте га тражили, па зашто нам не платите бар докле сте редовно примали. То је поштено.“

Чим је „Наша пошта“ почела да излази једанпут месечно, на једном табаку, било је захтева „да би лист требало повећати или да излази двапут месечно“. Како пре, тако и сада! „Н. п.“ одговараше, у св. за март 1912: „Ми би то могли учинити и да не повећамо цену само онда кад би сви п. т.т. функционери били претилатници м уредно плаћали лист. Нека се ради на томе, па ће жеља бити испуњена преко сваког очекивања“. ;

Равнодушност., апатија су зло које смета напретку. Г. Павловић је имао и то да разбија; да ради и друге буди из дремежа. Кров странице његова. листа видимо са чим се све имао борити. Тако и са материалним обезбеђењем листа. Апеловао је на пријатеље и претплатнике сталне и нетачне:

__„Већи број наших колега редовно прима лист, а неће да и плаћа! Ми њих просто не равумемо!2 Кад читаш „Н. п.“" сети се јеси ли послао

претплату 2" — „Молимо старе пријатеље да и даље настану око принупљања што већег броја читаопа како би лист несметано излавио и био обилнији. — Неуредним платишама вишше не можемо слати лист

на вересију, јер немамо могућности да тако велики дуг сносимо. Према њима морамо предузети принудне мере, кад наше толике опомене не поману. Жалимо, али другог излава нема!

„Ко жели да „Н. п."" ивлави треба да је уредно плаћа. Ма смо рекли, да је опстанак листа обезбеђен, али то не треба схватити тако, да се лист може примати, а не плаћати. Јасно је, да би на тај начин живот „и био онемогућен. — Уредно издржавање листа не може се ни замислити без уредног плаћања, те према томе нека се и наше колеге одавивају на време, ако желе да „Н. п.' и на даље буде њихов пријатељ и инструктор.

„Нас не руководе никакве амбиције нити каква добит од овог посла, већ заједнички интерес... Можда ће ускоро сви увидети да је потребно потпомоћи један једини наш часопис... Надамо се да ће наши пријатељи појмити важност овог нашег оправданог захтева и по њему поступити“_

Било је елемената који су покушавали да у страначкој борби заведу п. т. установе. ,„„Њаша пошта“ је и у томе заузела достојанствен став. Њене су речи:

„Кад се схвати правилно улога Поштанске установе, никако се не може догодити да се и она употреби као оруђе против ширења туђег мишљења. Увек се поштовање туђег мишљења цени као врлина; поштовање туђег мишљења у поштанском смислу било би, према томе, дупла врлина. А поштовати туђе мишљење у поштанском смислу значи: достављати све пошиљке адресатима уредно: и противничке новине предавати коме су упућене; плакате, ма каква била њихова садржина, испоручивати овначеним лицима; пропуштати кров своје руке све пошт, пошиљке сасвим равнодушно, као и да не знамо шта оне садрже.