Наша пошта

ко закупа за пренос поште, али нису концесионари на одређеној линији, (концесије се издају у одређеном броју и по нахођењу банске управе), за превоз робе и путника, да су цене врло осетно скочиле и то два и три пута веће, но што се је то до сада плаћало. Мислим, да се не може ни у ком случају дозволити, да се појединци, који већ имају какву бенефисцију од државе, да ту своју бенефицију злоупотребљавају према држави, и да се богате на рачун државе, јер би се овим створила једна привилегована класа људи, чија се радиност тако рећи и не види, као и да ту «своју радиност пренаплаћују више но што би се те радиност могла добити шутем слободне иницијативе грађана. Сви концесионери за превоз робе и путника, губе из вида, да им је створена могућност, да немају конкутрента на одређеној линији, и аналогно томе, да им се неће дозволити, да том својом привилегијом штете државне интересе.

Зашто да се оваквим површним радом око доношења тих неколико параграфа закона о радњама упућује пошта као државна установа на редован суд, као и чиме би се поштанска управа могла правдати, што се је као државна установа наметнула силом закона, да тај и тај концесионар за превов путника и робе мора превозити пошту. На овакав се начин убија углед саме поштанске установе а једновремено и самој држави. Што се тиче самог буџета, требало би се одредити једна огромна цифра, која би могла да вајази прохтеве концесионара, а и никада се неби могла утврдити поприлична цифра буџета за плаћање закупа преноса и неби била никаква реалност у односној партији буџета, већ би се после завршене рачунске буџетске године стварале опет неке партије из ранијих потраживања. Ово важи нарочито за данас, где сви меродавни фактори будним оком паве, да се ни једна ставка. из буџета не прекорачи, као и да се ни у једној ставци не појави дефицит у буџету, пошто се данас у ери финансијске и економске криве, која се не осећа. само у нашој држави, већ у свима, осећа се и већа понуда робе и материјала као и радне снаге по јефтиним ценама, да једино поштанска установа. плаћа закупе па и веће но што је раније плаћала, која највеће приходе даје држави, јер је најпродуктивнија установа у држави, с обзиром на број особља и својих инвестиција. Зар сада, када сви наши финансијски капацитети дрхте још у почетку буџетске године, да ли ће се буџет на своје приходе и расходе реализовати, може и помислити, да се одобравају било какви ванредни и накнадни кредити за плаћање закупа преноса поштанских почпиљака и то кривицом кога лаика за наше ствари. Редактор закона о радњама није имао у виду и то, да већ поштанска управа има своје стеено право, за превоз поште и путника и да се ово стечено право није могло одузети једним замахом пера, пошто нам баш и сам закон о радњама у свом 5 1 тач. 3 признаје регал, а то значи да је то наше искључиво право, које можемо пренети и на које друго лице, ва које сама поаштанска управа нађе, да је погодно за обављење неког нашег посла, 4 не да нам се са стране појединаца набацују силом и таква лица, која нису у опште погодна ва наш посао. Чудновато изгледа, да се је Министарство трговине и индустрије нашло компетентним да уређује превозе поштанских пошиљака и путника који би се вовили било државним поштанским средствима било превозним средствима закупаца поште, као и да нам исто 'Министарство одређује часове поласка и доласка наших кола од места до места као једна несаобраћајна установа.

На сувоземним линијама у нашој држави пошта пређе 10,585.125 км. а мимо тога по свима већим местима, уведена је и достава пакета на дому. По бупету за 1932-33 годину Х1 раздео--Министарства саобраћајаПошт. телетр. и телеф. служба по партији 20 пов. 1 предвиђена је сума

· ва плаћање најма за пренос поштанских пошиљака. 18,100.000 динара. Претпоставимо сада, да наша управа све спорове са закупцима решава. судским путем, која би нам сума требала само за међумесне закупе, а колико за месне. Нека нас редован суд осуди са најмање по 2 дин. просечно по једном километру, — у шта не сумњамо — која ће нам сума "требати, само за међумесне превове поштанских пошиљака, а да не ди-