Наша пошта

214

о радњама јасно види, да престају важити такођер одредбе свих осталих. закона, као и издане уредбе, наредбе, правилници, правила и расписи, који су у противности са наређењима овог закона т, ј. закона о радњама. 110 закону о радњама 8 3 тач 1 и 2 установљају се радње, којима се предходно издају дозволе, а по 5 60 тач. 25 истог закона, установљавају се нарочита предузећа ва редован превов путника и робе моторним колима. А опет 8 82 тач. 2 истог закона предвиђа следеће: Предузеће мора на захтев државе а уз одговарајућу накнаду, на својим пругама преузети превоз поште под условима, који ће се за поједине врсте поштанске службе прописати правилником. Исто тако мора, уз одговарајућу помоћ државе, уводити саобраћај и на новим пругама важним за туризам, ако су исте у склопу постојећих пруга тог предувећа. У случају да не дође у погледу накнаде до споразума о висини накнаде решаваће редован суд.

Овде редактор закона о радњама, једним замахом пера негира чл. 82 закона о државном рачуноводству, који императивно налаже да свима. уговорима, који собом повлаче за државу приходе или издатке морају предходити јавна надметања, пошто се уговор не може сматрати уговором, ако се не постигне сагласност обеју страна т. ј]. како понуђача тако и примаоца уговора. Питање се намеће, да ли држава може поверити један посао тако важан, као што је пренос поште, без претходног склопљеног уговора, бев депоновања кауције. без уговорних дажбина и осталих потребних реквизита, који се траже за склапање једног перфектног уговора. Да ли може редован суд решавати спор, када нема перфектног уговора, и када нема тако рећи никакав уговор, већ је употребљена сила, и на чију би се штету свршавали спорови. Одговор је јасан, да би се спор решавао у 99% на штету оног који је употребио силу према неком, да што учини или не. У овом конкретном случају, сви би се спорови решавали на штету државе. Да би боље ствар преставио навешћу живим примером, како би та ствар изгледала: хоћу да саградим кућу на мом земљишту. Узмем сав потребан материјал као циглу, креч, песак, цемент, грађу па и радну снагу, бев икаквог предходног споравума са продавцима, односно од предузимача, но им само кажем: ви радите а за цену ћемо лако. Сврше ми целокупан посао, и предају ми кућу. После извесног времена, затраже ми сви ти трговци, да платим узети материјал као и радну снагу. Ја им на то понудим ону цену на коју они неће сигурно пристати, а када видим да не пристају на моје услове, ја им одговорим: тужите ме редовном суду који ће пресудити, колико вам треба платити. Наравно, редован суд, сврши спор на моју штету, јер поред тражене главне суме, осуди ме да платим и интерес законски, као и све остале: парничне трошкове. У место, да ме та ново подигнута зграда кошта н. пр. 500.000, дин., да сам се пре зидања исте, споразумео са трговцима и предузимачима, она ће ме коштати после окончаног спора преко 600.000 дин.

Да. ли је упутно, да се правилником одреди извесна цена било по километру, било на пасивност или активност поједине линијер Сматрам, да то није упутно, пошто је ноторна ствар, да данас цене варирају свуда и на свима предузећима како приватним тако и државним, од понуде и тражње, те, не би се сталне цене могле одредити за х време, а да не оштети било једну било другу страну. Ако би се одредила стална цена, имала би једино штете држава, што се то већ у самом почетку осећа, пошто су се сви бановински концесионари за редован превоз путника и робе моторним колима картелисали и траже оне цене, ва превоз поште; коју они желе, пошто унапред знају, да и ако се поштанска управа буде обратила бановинским управама, ради интервенције у погледу цена, да ће добити одговор од исте: изволите на редован суд по 5 82 тач. 2 закона о радњама. На редовном суду настаће дрека концесионара, да је на губитку, да нема рачуна и разним уверењима, с којима је наоружан од, Аутобуских удружења, као и од разних туристичких удружења, па и од самог «Путника», да су његова тражења оправдана из тих и тих разлога. Показало се је на пракси, да, чим су обустављена учествовања на. лицитацијама и оним лицима, који имају све подобности да се надмећу

а