Наша пошта

255:

плодну жетву, која вам спрема дефинитивно мир, захваљујући задругарству. Међународни задружни савез групише сада 41 земљу заступајући све континенте. " | 5

Више од 70 милиона задругара, претстављајући једну заједницу са више од 200 милиона особа груписаних у 77.500 задруга-чланица

Потрошачке задруге о... а се... 64 ,500.000 Произвођачке задруге... ... ... ВБ 132.990 Земљорадничке задруге 0... ... ... ... 1,880.000 Кредитне задруге ...... ... Пе "7,107.000 Годишњи обрт прелази 0... ... ... ... 8.201,000.000 Капитал у уделима ... 23%,000.000 Резервни фондови ......... 427,000.000

Дужност управника југословенског савева н. з. д. с. врши г. Бранислав Трајковић; помоћник му је г. Јосип Ферјанчић; члан управе из п. т. струке је г. Василије Бојић, саветник Мин. з« поште. 8.

П. Т. УДРУЖЕЊЕ

Стање у Удружењу на жалост остало је још као што смо забележили у свесци ва септембар. Поштни гласник, гласило Дравске секције удружења, у броју од 6 септембра, доноси о томе опширни извештај. : | Питање се налази на решавање код меродавних фактора.

Уговорни поштар, гласник Организације држ. уговорних. поштара, у броју 7, 8 и 9 саопштава: Састав управе Организације на челу које је претседник г. Петар Стојшић, разне извештаје и вести из домена уговорних пошта. Излажење п. т. часописа једнако не бележи, као да се не тиче особља уговорних пошта.

Ми би им пре препоручили да се чврсто држе п. т. заједнице. У томе је интерес уговорних државних пошта. Стручна литература им је помагач. Загребачка Роба, орган бановинских секција П. т. удружења у Загребу, Сплиту и Новом Саду, за то је“свима дала поуку (број од 5 септембра 1932). Приказ «Наше поште», у њему садржани, претставља не само прилог за п. т. библиографију већ и потстрек за рад и бољу будућност. :

Монополски гласник је донео напис који и нашим може: бити користан. Г. Милан Граовац у њему потсећа другове на: причу:

Била једна мајка, која је имала три ваљана сина са којима се је поносила као свака срећна мајка. Несрећним случајем она упадне у реку. Синови, који су се ту у близини десили, као добра деца своје мајке, шта: ву друго имали радити но да што пре притекну у помоћ мајци коју је вода почела заносити. Како је ту у близини био један чамац, сва тројица потрче и седну у исти чамац који је имао свега једно весло, и средњи брат као најближи, дохвати весло и њиме одби чамац од обале и потера. га у правцу мајке. Но, по несрећи, сада се у браћи побуди жеља за неким првенством. Тако најстарији брат викну средњему да му да весло да он чамцем управља, јер као најстарији има на то правенствено право. Док су се ова двојица расправљала, чамац је пловио без употребе весла: у неодређеном правцу, а мајку је вода све даље заносила. У моменту када је изгледало да су се ова двојица споразумела око «првенства», млађи брат скочи и повика да баш он има првенство право да чамцем. управља, јер је на њега као мезимца мајка највише милости изливала. Дакле, сада су сва тројица била завађена и непопустљива, док је мајку и чамац све даље матица заносила, те најзад мајка поче да тоне. Најмлађи: брат напослетку отрже од средњег брата весло, у намери, да га некако.