Наша пошта

256

пружи мајци да се за исто ухвати и спасе. Но у отимању весла то додавање тако невешто учини, да је весло свом својом тежином пало на главу мајци која је онесвешћена потонула испод површине воде, али се је с времена на време глава или рука појављивала изнад површине воде.

Када су браћа увидела да другог спаса мајци нема, јер су остала и без весла које је било испуштено у воду, а будући добри пливачи, једновремено искоче из чамца да пливањем и гњурањем мајку спасу. Но ни у води им ђаво није дао мира, већ и ту наста још огорченија препирка око «првенства» за које је време мајке потпуно нестало; није се више видела.

Како су се бескорисно гњурала и пливала, браћа су се толико заморила, да су се једва и сами спасли пливањем. Али авај, када су се мало на обали поодморила, понова наста огорчена свађа међу њима, јер је сада један другог кривио за несрећу која их је задесила губитком мајке која њиховом кривицом није спашена; па и нестанком чамца кога је вода однела у неврат...»

На размишљање

Није, пак, било скупштине удружења ни једне струке која није решавала о животним потребама струке и особља. Изузетак је био ка последњој скупштини П. т. удружења. Као да п. т. струка и особље немају своје «вапијуће» потребе.

— Годишња скупштина Вардарске секције П.т. удружења изабрала је нову управу на челу које г. Божидара Маговчевића, саветникашефа отсека Дирекције пошта у Скопљу. Претседник Надзорног одбора. је г. Сава Ратковић, управник поште Скопље 2. :

из ПРОШЛОСТИ

Г. проф. Милосав Јелић у свом напису «Пре педесет година» бележи:

Данас је веома занимљиво пратити Краља Милана на путу по Србији 1882. Није то тако давно било а колико су се околности измениле. Пре свега ишло се колима. Један вод гардиста јашио је испред и на толиком одстојању да прах испод коњских копита не допире до интова. Остатак ескадрона касао је и гутао прашину иза кола. Коњи су падали на дугу путу и, као што се види из Пироћанчева писма, замењивани коњима из батерија. Ишло се преко планина и кроз сва насеља која би друм или крчаник додиривао. То је опет имало добру страну да су н мала места могла да виде владаоца. Није се онда знало за телефон и све се саошштавање обављало телеграфом. Кад би претседник владе и министар унутрашњих дела имали што да разговарају дуже, долазили би у телеграфске станице и одатле куцали питања и одговоре. Дневни листови нису слали своје извештаче једно што нису имали материјалне могућности, друго што то није било уобичајено.

(ЧЛравда» 31 јул 1932)

БРОЈНО СТАЊЕ СЛУЖБЕНИКА

По буџету за 1932-38 год. у п. т. т. струци (са Пошт. штедионицом) има 13.880 службеника од којих: чиновника 1 1-2,8 П14, 7 П1-2,19 1У-41,69 ТУ-2,54 М,7438 У1,983 УП,1166 УП1,1270 1Х и 996 Х групе; 678 чиновничких приправника; 3096 званичника; 2798 служитеља; 26 дневничара; 1146 уговорних поштара; 250 сеоских писмоноша; 800 отправника и 296 вежбеника код уговорних државних пошта.

Овде нису урачунати стручни радници и надничари привремено запослени. ·