Наша пошта

146

законом. Дирекције пошта и телеграфа имају ипак свој правилник о делокругу и надлежности Дирекција п. и т. по коме је извршена организација и расподела рада у Дирекцијама. Само у „Византијској кући“ у Палмотићевој улици, у Управи пошта и телеграфа, није извршена организација и расподела рада, и у главном због ње се чека и хита да уредба што пре ступи у живот. Подела управе пошта на само два одељења, у место на седам и осам, колико их је некад наша управа имала, призната је од свију као рђава и недовољна, а пракса је то и доказала, јер су водитељи тих одељења претрпани тако силним и разноструким пословима, да и покрај најбоље воље не стижу да осим текућег посла и аката сврше и друге важније организационе послове п. Т.Т. струке. А због несвршавања тих главних организационих послова трпи и пати цела струка, врши се једна непотпуна и несавремена служба и ствара се многа и многа непотребна преписка, т.ј. једна рђава администрација. Главни послови: израда правилника, прописа, упутстава не свршавају се никако. Јавна је тајна да поједини пројекти за нове правилнике за пошту, телеграф, телефон и техничку струку, већ годинама леже израђени а никако се, због рђаве расподеле рада, не стиже да се они прегледају, претресу, тако да се још ни из далека не види дан кад ће они бити готови.

Чека се дакле на уредбу поглавито због управе поште и телеграфа да би се, на место два, створио потребан број одељења, да би се посао у управи расподелио и то онај главни несвршени посао, који и јесте први задатак управе.

Заморено чекањем, особље толико већ губи сваку наду да ће скоро видети своју уредбу. Ми страхујемо да ће због ове неупоредиве спорости око доношења уредбе, ауторитети које треба суревњиво чувати, почети нагло да опадају, и да би поверење особља у стручну спрему, способност и агилност високих шефова могло бити пољуљано... Силом околности постављају се разна питања и праве се разне, често штетне претпоставке. Пита се, да је ли то крајња неспособност кад се један тако хитан и важан посад не свршава за толико време;је ли у питању само спорост административна, па је ли и то могућно и дозвољено» Најзад се долази на помисао да водећи кругови можда и не желе никакву уредбу, те и не желе да она ступи у живот, а ако не желе, зашто то не желе» Какви су и чији интереси по среди, и зар је само нехатност и крајња спорост у питању или што друго» Ако је требало времена за доношење овакве уредбе, времена је доста прошло. Уредба је израђена. Особље, у данашњим временима, криза и заплета, не очекује од ње ничега нарочитог, коренитог што би нас кренуло озбиљно и ствестрано у напред. Јасно је међутим да ствар запиње, у првом реду зато што наша струка нема своје Министарство,