Наша пошта

262

признајемо, врло тешко и неугодно за оне који својој савести могу натоварити пуно грехова ове врсте, а које ми овим лојално оптужујемо, пред нашим целокупним 0с06љем и пред нашом јавношћу.

У првом од два случаја, рекло би се, да је севап играо улогу пресудног фактора, у другоме инат. Оба су случаја нажалост из домена политике наше стручне просвете и овај парадокс није ни сасвим случајан ни једини. Парадокси су у наше време постали скоро систем и то врло опасан.

Кад је отворена виша п.Тт, школа могло се очекивати да ће се избор наставника извршити конкурсом. То би био ред и једини правилни начин да се избегну оптужбе, зависти и оговарања. И не само то, но то би био и најмоћнији потстрекач за научни рад у једној установи и једној средини која још нема своје израђене стручне литературе. То би било правилно, право, поштено. Али тако се међутим није поступало. Много је лакше за управљаче одабрати људе од ока, по личном оцењивању вредности, наравно са примесама личних симпатија и привржености неголи потчинити се изборном решењу. С друге стране, много је лакше бити удворан и с маском на лицу но писати дебеле научне књиге и имати пуну главу о ономе што треба да се предаје. То је тешко и замара и не може свако, а оно лако и корисно. А јавни интерес, интерес службе, струке и прогрес у њојг!... О томе у нас сањају само још понеки неизлечиво болесни идеалисти, али ко њих пита и ко мари за њих»

Тако је из наше стручне наставе изостао истраживачки и научни дух.

Занимљиво је, како је одређен један господин из наших стручних редова да предаје предмет којим се дотле није озбиљно ни занимао, јер нигде о томе није оставио трага, и на који је начин одређен на место другога једнога господина који је о томе предмету написао једну одличну књигу, а пре тога и предавао тај исти предмет у истој школи7... Хтели не хтели, морамо се код оваквих појава запитати: зашто и чему води то претпостављање једнога другоме»

Је ли овај други бољи стручњак» Извесно не. Има ли више права и квалификација за рад у једној стручној школи» То такође не. Па почему је онда избор за наставника пао баш на овога а не на онога који је о предмету написао и једну одличну стручну књигу Разлози су смешни, управо детињасти. Вели се, да је министру, који је то у последњем степену решавао, ствар претстављена тако, као. да је онај, који није имао кад да напише до сада никакво научно