Наша пошта

261

ИНАТ И СЕВАП .

Под ова два појма разумемо ону наказну политику која се водила у нашој земљи за доба искључивости и загрижености партијских режима, политику која је диктована, не разумом и разумним комбинацијама већ оним нижим осећањима пакости, злобе, зависти и ината на једној, и лажне болећивости и великодушности на другој страни, а која је донела тако много зала државном и друштвеном животу у нашој земљи. По некој неумитној логици ствари, изгледа, да се ова жалосна историја понавља. Ми например, имамо све потребне аргументе да то и — докажемо. И кад ово износимо, ми немамо друге жеље осим те, да покажемо, како су севап и инат нижа осећања, својствена само неразвијеним људима, који никако, и ни по чему, не смеју стојати на високим местима одакле треба да управљају врло важним интересима друштвене целине, нити да решавају деликатна питања која тангирају мир и сигурност, личну, моралну и материјалну страну живота људи, чији сви напори иду у правцу стварања јавнога благостања земље, јер то благостање је први постулат добре и смишљене управе. Наша критика не иде и никад није ишла за тим да кочи рад управе или да јој ствара тешкоћа ма које врсте. Ми би изгубили чврсто тле, ако би наша критика била продиктована истим оним малициозним побудама какве сусрећемо понекад у управљачком раду овога или онога старешине, а које критикујући желимо сузбити, у најбољој намери и вери да тако и најбоље служимо општој тежњи и политици Владе и дужностима које имамо као јавни орган и гласило слободних уверења и савести целокупног нашег особља.

У нашем раду нас не прожима ситничарски дух свађе, омразе, анимозности. Свега тога може се наћи у обилатој мери — на другој страни, која ће можда иу овим добронамерним ретцима наћи се погођена у живац — и звонити на узбуну. Али ми без страха идемо својим унапред строго обележеним путем. Време ће показати: јесмо ли и колико били у праву. Наш народ вели: Све ће јарко показати сунце!

За нашу тему: како севап и инат могу бити одиста штетни чиниоци у управљачком раду једном установом и како ти управљачки мотиви долазе обично од неке непросвећене индивидуе, из њене мрачне, свешћу неос-ветљене дубине потсвести, да се, у погодним условима, нагонском _ снагом пробију и изврше атак на здраву свест, на оно што се зове морална свест и морални закон у људском друштву, ето, за поткрепљивање те изабране теме навешћемо данас само два конкретна случаја, два јака и необорива доказа о ономе што смо истакли, и што је,