Наша пошта

282

једнога прегратка не узима увек лично своје пошиљке, већ за исте шаље са кључем, који је такође нумерисан бројем преградка, неког члана своје фамилије, или фирме, слугу или пријатеља, да за њега узме пошиљке. Овај без икакве тешкоће нађе на орману број дотичног прегратка и узме пошиљке, док када би била са ове стране исписана имена претплатника, требало ои једном човеку који први пут долази за пошиљке, много времена да међу свима пронађе тражени преградак.

Има два начина нумерисања поштанских преградака. Наравно и овде: као и свуда један је начин повољнији за публику, а други начин повољнији за п. службенике. Преградци се нумеришу као што смо напоменули са обе стране истим бројевима. Али нумерисати прегратке Алгебарским редом са унутрашње стране, где раде п. службеници једно је од главних питања, јер од овог зависи брзина рада на преградцима. Узећемо ради објашњења један пример: Ако један орман има 50 једнаких преградака, у 5 хоризонталних редова, а преградци су нумерисани хронолишким редом изнутра почев од 1. онда је јасно да је крајњи број првог хоризонталног реда 10. другог 20, трећег 30 итд. Исто тако испод редног броја 1 долази број 11. па број 21, 31' итд. Овде се види" да код оваквог нумерисања“ ма и најмање нисменом службенику лако је одмах ући у посао на преградцима Други начин нумерисања преградака: састоји се у томе што се преградци нумеришу алгебарским редом са спољашње стране и тиме излази у сусрет публици да без и најмање тешкоће нађе тражени преградак. Овај је начии нумерисања претежнији' без обзира што је поштанским службеницима више него дупло теже научути радити на овако нумерисаним преградцима. Јер са унутрашње стране овде бројеви иду с дсна на лево попут старог турског или јеврејског читања. Код оваквог нумерисања бројеви преградака тешко се памте приликом рада: а поред тога много је теже ући у посао неко код првог начина нумерисања.

Друго важно питање поштанских преградака је начин постављања ормана са преградцима. Има више начина постављања ормана. Први начин је тај да се у одељењу преградака поређају сви ормани са преградцима један до другог било у правој линији дуж јелне стране зида: било у облику самог одељења. Са стране окренуте ка зиду раде поштански службеници, док је унутрашњи простор оделења одређен за публику. Други начин постављања преградака, у свему је као овај само што стране ормана, са којих се врши делење пошиљака, бивају окренуте унутра, тако да-простор за публику долази споља, са стране окренути зуду, а простор за пошт. службенике унутра.

Ма да у пракси није скоро нигде уведен овај начин постављања пошт. преградака био би много практичнији од првог и то из више разлога. Главни разлог био би тај што овако постављени преградци добијају облик једног „американског“ ормана и поштански службеници приликом расподеле пошиљака службу врше са знатним олакшањем“ јер овде не морају ићи дуж или около ормана већ цео посао обављају из центра. Ако замислимо фаховски одељак постављен по првом систему у виду слова „П“ онда: ако п. службенику затражи неки претплатник пошту из последњег преградка овај мора поћи и вратити се около свих ормана да би дотичном донео пошиљке из траженог преградка. Поред овога постоје и други разлози који говоре у прилог другом систему постављања пошт. преградака. Ово је чисто економски разлог. Замислимо колико је сијалица

· потребно за ноћну службу код прве врсте преградака. У Београдуду око свих ормана постоје у једном доста малом оделењу 18 мањих сијалица сијалица од по 75 свећа: као и две велике сијалице на плафону од по 150 свеса. Кад би ормани били постављени по другом систему могло би се укинути 14 сијалица, пошто кад би п. службеници радили са унутрашње стране преградака довољно би осветлења давале постојеће две велике сијалице, док би за осветлење около преградака биле довољне 4 сијалице