Наша пошта

283

пошто кад би п. службеници радили са унутрашње стране по једна сијалица, док би за ос-гетлење около преградака биле довољне 4 сијалице то јест са сваке стране по једна сијалица, а скоро би се и ове могле укинути, пошто се са публиком не ради од 21 ло 7 часова. Могло би се набројати још много добрих страна у прилог постављања преградака по принципу ове врсте. %

И деобу пошиљака по предградцима овде је много лакше научити, него код првога стистема, пошто п. службеник једним погледом види около себе ове бројеве и адресе претплатника, док код другог система мора да иле около свих преградака да би нашао тражеви број преградака.

Не само да је нерешено питање постављања п. преградака, него ни рад на овом одељку није стриктно прописан Правилником. Истина чл. об. Правилника за унутрашњу поштанску службу, говори о врстама преградака и начину претплате, али не предвиђа сам начин рада, радно време, отказ предградка и друго. Потребно би било прописе овога члана изменити и допунити, и на тај начин нормирати рад.

Од нарочите важности за особље које ради на преградцима, а нарочито тамо где се непрекидно ради 94 и више часова, јесте увођење“ специјалних американских столица као у експедицији, тако да п. службеници врше деобу пошиљака по предградцима седећи ва специјалцој столициј која у средини има завртаљ помоћу којега се столица може према потреби дизати и спуштати. Ове су столице за овај одељак неопходне а нарочито у великим местима где има велики број претплатника преградака, јер је врло тешко једном службенику и један час стојећи делити пошиљке, а камоли неколико часова, док кад то чини седећи не осећа умор па макар радио и дуже времена.

Код преградака са кључем нерешено је питање, какав је поступак. кад претплатник изгуби кључ свог преградка. Ово питање на први поглед изгледа врло просто, али ако се о њему мало размисли увидеће се, да је оно једно од главних питања. Да наведемо укратко поступак у пракси, који ово пвтање чини важним: Извесни претплатници одмах пошто добију кључ, од свог преградка, израде дупликат те приликом губитка једног имају други кључ. Други, међутим, кад изгубе кључ доведу механичара и овај им одмах направи нови кључ. Једне, којих у исто време има и највише, овај посао препуштају п. службеницима, који се погоде са неким механичарем да им кључеве прави за извесну цену, а они од заинтересоване публике наплаћују некад стварну а некад и негде знатно већу суму новца за свој џеп. Понеки претплатници који чим изгубе кључ од свог преградка одмах измене браву. Ма да је ово једини начин који гарантује и обезбеђује пошиљке једног преградка чији је кључ изгубљен, ипак врло мали број претплатника ово практикује. Како тако тек публика одмах дође до кључа. Даље скоро нико не води рачуна о предградцима који имају по два а некада и ваше кључева, у рукама разних лица. Шта може даље да се деси са пошиљкама дотичног прегратка није потребно наводити, а кад дође до злоупотребе одговорност и кривица бациће се једино на поштанске службенике!

Поред злоупотребе са изгубљеним кључем, може доћи до злоупотребе од стране бивших претплатника, који су престали бити претплатници и вратили пошти оригинални кључ, али су зато задржали код себе дупликат, који су дали израдити док су претплатници били. Несавесни људи служе се свима недозвољеним срествима те би им у оваквом моменту лако било доћи до пошиљака претплатника преградка који су они раније имали, а од којег су дупликат књуча задржали. И не само да им је лако доћи до обичних пошиљака, већ им је могућно примити и књижене пошиљке, новог претплатника, пошто претплатници обичавају остављати испоручну књигу у свом преградку, а ова служи доносиоцу код поштанских службеника, као лична легитимација, по којој му се издају препоруке и све књижене пошиљке.